Sponser
  2. Primena igara u obrazovanju ili Super Mario kao model nastave
0

Primena igara u obrazovanju ili Super Mario kao model nastave

Nove tehnologije u obrazovanju, koju je u Beogradu organizovao British Council, predstavio tri obrazovna profila zasnovana na video igrama, smatrajući ovaj metod dobrim načinom primene novih tehnologija u savremenom školstvu. Vodeći se ličnim primerom, Jagar smatra da je jako bitno dati šansu nedovoljnim i dovoljnim učenicima, jer i oni posle škole moraju nešto raditi. Igra nudi vrlo jednostavno rešenje za to jer ima nivoe težine – lako, srednje teško i teško (easy, medium i hard). Ovaj koncept, prema njegovom mišljenju, može biti primenjen i u nastavi. „Slažem se da treba znati matematiku, ali ne možete davati isti sadržaj svima. Ukoliko meni ne ide matematika baš najbolje i ako nisam zainteresovan za predmet, dajte mi jednostavne stvari, ali ako je volim, dajte mi nešto što je neverovatno teško kako bih naučio još više“, demostrira svoj pristup obrazovanju Jagar. Nakon što se „provukao“ kroz osnovnu i srednju školu, promenio nekoliko poslova, došao je u Prime Time, kompaniju za animaciju i produkciju igara, u kojoj sada kao šef odeljenja animacije, pored redovnog posla, podučava nove 3D animatore za ovaj studio. Tokom svog predavanja na konferenciji Nove tehnologije u obrazovanju, Jagar je govoreći o pozitivnom pristupu nastavi kao dobar primer naveo igru Super Mario, čiji je veliki fan. Prema njegovom mišljenju delo japanskog kreatora igara Šigeru Mijamotoa, počiva na nekoliko principa koje je moguće primeniti u nastavi – igra počinje sa upitnikom, vodi se principom da su manji neuspesi samo način da uspete i nagrađuje prethodne neuspehe novim životom pre sledeće prepreke. S druge strane, u domaćem školstvu postoje nepisana pravila kojima on nije bio zadovoljan kao đak i koje i danas smatra besmislienim:

1. Moguće je izgubiti godinu zbog samo jednog predmeta

„Ako ja ne volim matematilku, ja je nikad neću naučiti i nisam“, smatra Jagar. „Znam mnogo učenika koji su mnogo učili da bi položili tu matematiku, dobili dvojku i na taj način zanemarili ostale predmete u kojima su mogli biti odlični. Smatram da je to pristup koji ne treba da imamo u 2018. godini.“

2. Dobri učenici ne dobijaju pažnju koju zaslužuju, zbog prebacivanja fokusa profesora na loše đake koje pokušavanju da podstaknu da uče

3. Unapred određene vrednosti

Navodeći primer književnih klasika koji su deo obavezne školske lektire, Jagar smatra da oni nisu podjednako bitni za sve. „Promenila su se interesovanja, učenici čitaju Gospodara prstenova, a nastavnici Anu Karenjinu. Učenicima treba dati izbor da čitaju i naslove koji ih zanimaju, jer trenutno veliki jaz između nastavnika i učenika nastaje i zbog toga što dve generacije ne mogu da komuniciraju na pravi način.“

4. Učenicima nije pokazano kako stečeno znanje mogu koristiti.

„Da je meni moj nastavnik matematike rekao to je jezik robota, ja bih matematiku učio. Poblem je u pristupu, ali s druge strane i u tome što se đaci ne uče nekim bitnim stvarima – kako raspolagati finansijama, kako izvaditi dokumente, platiti porez“ smatra on. S tim u vezi, Jagar je sa svojim studijom radio nekoliko projekata za škole kao što su kratka edukativna igra o požaru u školi, 3D učionica, edukacija dece o minama. U vreme online predavanja, You Tube tutorijala, audio knjiga, Jagar smatra da obrazovanje mora da se osavremeni uz metode koji će dati šansu i lošim đacima.]]>