Budućnost klime nakon Pariske konferencije
Sredinom decembra, nakon skoro dve nedelje pregovaranja, predstavnici 196 zemalja konačno su postigli dogovor; istorijski dogovor, kako se moglo čuti u gotovo svim izveštajima sa 21. godišnje konferencije zemalja potpisnica Okvirne konvencije o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (UNFCCC, United Nations Framework Convention on Climate Change).
I zaista, sporazum zaključen u Parizu prva je regulativa u dvadesetogodišnjim pregovorima Ujedinjenih nacija o borbi protiv klimatskih promena obavezujuća za sve zemlje. Prethodni sporazum, onaj iz Kjota iz 1997, zahtevao je samo od razvijenih država da smanje emisiju gasova staklene bašte.
U godini koja će po svim prognozama biti najtoplija od kada se meri temperatura, postavljen je ambiciozan cilj da se rast globalne temperature do 2100. zadrži daleko ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na preindustrijski period. Zahvaljujući insistiranjima siromašnih i malih ostrvskih zemalja, prvih na udaru klimatskih promena, cilj je donekle proširen – u pariskom sporazumu navodi se da će se “uložiti napor da se povećanje temperature ograniči na 1,5 stepeni”.
[caption id="attachment_5380" align="aligncenter" width="1024"]
COP 21 konferencija u Parizu[/caption]
Dogovorena 2 stepena Celzijusa najviše su što smemo da idemo – prelazak ove granice značiće znatno ozbiljnije od već ozbiljnih posledica kojima svedočimo poslednjih godina, procene su naučnika. Međutim, zadati cilj nije uopšte lako dostići, imajući u vidu da smo već na pola puta. Ove godine prešli smo povećanje od 1 stepena u odnosu na preindustrijske temperature, pri čemu je čak 0,9 stepeni posledica ljudske aktivnosti.
Analiza planiranih doprinosa smanjenju emisiji ugljen-dioksida koje su države potpisnice UNFCCC-a dostavile pre konferencije u Parizu pokazala je da, u slučaju da sve države u potpunosti implementiraju predložene akcione planove, možemo očekivati povećanje globalne temperature za 2,7 stepeni Celzijusa do kraja veka. Ovo bi svakako predstavljalo napredak u odnosu na 3,6 stepeni do kojih bismo došli ukoliko ne bismo promenili postojeće regulative, ali je i dalje daleko više od zadatih 2, a posebno od 1,5 stepeni.
Iako nama razlika od oko 1 stepena možda izgleda mala, Zemlja je mnogo osetljivija od nas na promene u temperaturi. Primera radi, razlika između globalne temperature danas i one u poslednjem ledenom dobu pre 2 miliona godina iznosi svega 5 stepeni Celzijusa. Čak i u okvirima dozvoljenog, razlika od 0,5 stepeni, između 1,5 i 2 stepena, mogla bi da znači pitanje opstanka za tropske ostrvske države.
[caption id="attachment_5381" align="aligncenter" width="1024"]
COP21 konferencija – atmosfera nakon sklapanja sporazuma[/caption]
S obzirom da su predložene mere većine država zapravo nedovoljne za postizanje dogovorenog cilja i da nijedna od država nema plan ambiciozniji od zadržavanja na 2 stepena Celzijusa, svetski lideri preispitivaće napore koje ulažu u borbu protiv klimatskih promena svakih 5 godina i korigovati nameravane doprinose svojih zemalja.
Za ostvarenje pariskog sporazuma, bilo da je reč o 1,5 ili 2 stepena, neophodno je da emisija CO2 padne na nulu početkom druge polovine 21. veka. Imajući u vidu da ne znamo sa sigurnošću koliko ćemo lako redukovati buduće emisije, ni kako će Zemlja reagovati na njih, Pariz je tek početak.
U decenijama koje dolaze svet će morati da uloži veliki kolektivni napor da se političke odluke prevedu u tehnologije koje su u stanju da dekarbonizuju privredu. Jedino trajnom promenom načina na koji naša privreda i ekonomija funkcionišu možemo da očekujemo da ćemo sačuvati Zemlju kakvu poznajemo.
Autor: Jelena Radanović
Izvor: Elementarijum
]]>