Da li živimo u Matriksu? Pitanja i odgovori
Da li živimo u simulaciji ili u realnosti?
Ukoliko postavite ovo pitanje, statistički gledano, odgovor će mnogo verovatnije biti da živimo u simulaciji. Pretpostavlja se da će čovečanstvo u budućnosti moći da na superkompjuterima simulira čitav univerzum i da nije isključeno da smo mi samo simulacija neke druge naprednije civilizacije. No, danas ovo pitanje predstavlja jedan od najznačajnijih naučnih i filozofskih problema. Mada se šira javnost sa njim susrela u holivudskom filmskom hitu „Matriks“ braće Vašovski, pitanje stvarnosti kao simulakruma ima već nekoliko decenija ogroman uticaj na modernu kulturu i umetnost.
Šta je simulacija, a šta simulakrum?
Pitanje odnosa simbola i stvarnosti, čiji smo deo, fascinantno je i zapravo, drevno. Mislioci poput Platona i Ničea pitali su se o slikama i simbolima koji nas okružuju, te u kakvoj su oni vezi sa stvarnošću koju predstavljaju. Ovo pitanje postaje važno za nauku nakon radova francuskog filozofa Žana Bordijara (1929–2007). Sam Bodrijar ponudio je novi, uzbudljiv koncept simulakruma i simulacije kao realnosti u kojoj živi današnje potrošačko i informatičko društvo.
Na koji način se simulacije koriste u nauci?
U fizičkom svetu prirodnih nauka računarske simulacije su postale neizostavni deo u naučnim eksperimentima. Simulacije se danas koriste u svim oblastima, od fizike, preko klimatologije i biologije do genetike. Danas je praktično nezamislivo uraditi ekonomsku, inženjersku, sociološku, astrofizičku ili biološku projekciju, bez matematičkog modela načinjenog u kompjuterskoj simulaciji. Uporedo sa sve većom upotrebom simulacija, ne samo u nauci, raširila se i ideja da je čovečanstvo, zapravo, samo deo jedne takve savršene simulacije.
Da li se može proveriti postojanje matriksa?
Ova ideja se danas ogleda ne samo u filozofiji i popularnoj kulturi nego i u nauci. Pre dve godine nemački fizičar Silas Bin i saradnici sa Univerziteta u Bonu pronašli su čak način na koji se može testirati da li je naš svet stvarnost ili simulacija poput matriksa. Njihov rad Constraints on the Universe as a Numerical Simulation, objavljen u prestižnom Journal Physical Review, izazvao je ogromno interesovanje medija, a možete ga pročitati na ArXivs-u.
Koji su argumenti za postojanje simulacije?
Koncept simuliranog univerzuma je razmatran u naučnom radu Nika Bostroma, profesora filozofije sa Univerziteta Oksford, koji smatra da jedna od sledećih tvrdnji mora biti istinita:
1) Ljudska civilizacija će najverovatnije izumreti pre nego što dostigne postljudsku fazu;
2) Bilo koja postljudska civilizacija najverovatnije neće biti u stanju da sprovede značajan broj simulacija njihove evolutivne istorije;
3) Ljudska civilizacija sasvim sigurno živi u kompjuterskoj simulaciji.
Iz ovoga sledi da je tvrdnja da ćemo jednog dana postati postljudska civilizacija koja simulira život svojih predaka – lažna, osim ukoliko već ne živimo u simulaciji.
Izvor: CPN]]>