loading...
Sponser

Дан становништва

Светски дан становништва, 11. јул, обележава се од 1987. године, када се на нашој планети родио петомилијардити становник. Тог дана, за време Универзијаде у Загребу, родио се Матеј Гашпар, a Генерална скупштина Уједињених нација одлучила је да Матејев рођендан прогласи Светским даном становништва.

Према извештају који је УН објавио 2019. године, тренутна светска популација броји 7,7 милијарди људи, а претпоставља се да ће нас до 2050. године бити чак 9,7 милијарди. С обзиром на глобални вртоглави скок у броју људи након Другог светског рата, 11. јул је увршћен у календар међународно значајних датума, чије обележавање нам даје прилику да се јавност едукује о важним актуелним или будућим темама и изазовима узрокованим порастом популације.

Многи биолози и социолози виде претерани пораст популације као значајну претњу по квалитет људског живота, али и по нашу околину. Повећање броја људи на планети, без промена у начину живота, води претераној експлоатацији природних ресурса, посебно пијаће воде и фосилних горива, али и већем загађењу ваздуха, воде, и земљишта, као и смањењу биодиверзитета. 

Имајући све ово у виду, важно је осмишљавати акције које могу да допринеcy ублажавању даљих климатских промена, али и бољем прилагођавању на већ присутне промене, као што су топлотни удари, велике суше и поплаве.

Као један од иновативних начина да се што више људи укључи у тражење решења за изазове које климатске промене носе, појављује се концепт „грађанске науке“ (енг. Citizen Science), који подразумева да јавност заједно са научницима адресира одређени проблем кроз прикупљање и анализирање података, интерпретацију резултата, али и развој нових технологија и осмишљених акција деловања.

Са том идејом, у оквиру међународног пројекта TeRRIFFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, развијена је интерактивна мапа belgrade.terrifica.eu Београђани су позвани да током лета обележавају места у граду на којима их врућина највише погађа. Грађани могу да обележе и добре и лоше примере прилагођавања на климатске промене са којима се у Београду свакодневно сусрећу, а ово је прилика да неки од изазова буду конструктивно решени. На тај начин грађани, уз претходно креирање налога на интерактивној мапи, постају део огромне истраживачке мреже, дају допринос науци и постају и сами научни истраживачи. 

Акцији се придружују и бројни стручњаци – климатолози, енергетичари, архитекте, геолози, орнитолози…. – који из угла својих професија упозоравају на неопходност да сви променимо свој однос према окружењу и освестимо своју улогу у успоравању климатских промена на планети. Како истичу стручњаци, до суштинских промена могуће је стићи искључиво уколико се у акцију за климу укључе сви: грађани, удружења, научници, али и доносиоци одлука који се налазе на релевантним политичким позицијама. 

У видеу (режија: Милош Томић) појављују се научници др Владимир Ђурђевић, климатолог, др сц. Слободан Тошовић, лекар, и Драган Симић, орнитолог и еко-активиста, који објашњавају, свако из угла своје професије, зашто је важно да се и грађани укључе у причу о климатским променама. 

Истражите више о мапирању климатских изазова у Београду током летњих месеци: belgrade.terrifica.eu