Emocionalna edukacija
Osećanja u našim životima prisutna su svakog dana i u svakom trenutku, bez obzira da li smo mi toga svesni ili ne. Sa osećanjima se borimo sami, niko nas ne uči kako da ih definišemo ili da njima upravljamo. Ona koja su nam strana i nepoznata mogu izazvati pregršt problema u ponašanju i razvoju ličnosti, pa zato naučnici smatraju da je u školski program potrebno uvesti učenje o emocijama. Istraživanja su pokazala da ljudi koji su vešti sa emocijama imaju bolje odnose i veze sa drugima, postižu bolje rezultate u školi, manje su skloni problematičnom ponašanju, bolje se snalaze u stresnim situacijama, uporniji su, kreativniji i bolji komunikatori. Deca su najčešće učena da ignorišu ili kriju emocije. Jedan od zagovornika emocionalne edukacije, sociolog sa Univerziteta Kalifornija – Santa Barbara, Thomas Scheff, tvrdi da nam emocije mogu dati vredne informacije o svetu oko nas, ali smo mi često podsticani da ih ne slušamo. On ističe da je posebno opasno skrivati određenu emociju iza neke druge. Tako muškarci, recimo, pokušavaju da osećanje srama sakriju iza besa, lutnje, agresije ili nasilja. Jedan od najistaknutijih školskih programa o učenju emocija jeste RULER, koji su još davne 2005. godine razvili Mark Braket, Dejvid Karuzo i Robin Stern, iz Jejl Centra za emocionalnu inteligenciju. Taj višegodišnji program korišćen je u preko 1.000 škola širom SAD i inostranstvu, a njegovo ime akronim je za pet ciljeva: prepoznati emocije u sebi i drugima, razumeti uzroke i posledice emocija, označiti emocionalno iskustvo tačnim i raznovrsnim rečnikom, izražavati i kontrolisati emocije na način koji podstiče napredak. Da bismo „ukrotili“ emociju, potrebno je da razumemo njen osnovni uzrok. Strategija RULER-a učila je decu upravo tome, oslobađajući ih zbunjujućih pokušaja da emociju definišu. Stern objašnjava da iako svako ljutnju iskusi na drugačiji način, njen uzrok je kod svih ljudi isti – nepravda. Osnov razočaranja jesu neispunjena očekivanja, dok frustraciju izaziva prepeka na putu ka ostvarenju cilja. Školske ustanove koje su uvrstile RULER u svoj program beležile su smanjeno vršnjačko nasilje, niži stepen anksioznosti i depresije kod dece, veći broj učenika lidera, kao i bolje ocene. Postavlja se pitanje zašto je onda RULER izuzetak, a ne pravilo? Naučnici i profesori saglasni su da postoji potreba za učenjem emocija, ali ne dele mišljenje u pogledu broja koji bi trebalo uvrstiti u program. Zaključak je, ipak, da školske ustanove ne treba da čekaju akademsku zajednicu koja će utvrditi tačan broj emocija i imenovati ih, jer ćemo edukacijom pomoći deci, a samim tim stvoriti i bolje društvo za sve. Izvor: TED]]>