Ericsson Consumer Lab: 10 ključnih trendova u 2016.
Kraj godine je uvek zgodna prigoda da se daju predviđanja za godinu ili godine koje nas tek očekuju. Za nas su zanimljiva predviđanja koja dolaze iz velikih tehnoloških kompanija uključenih u razvoj svega onoga što utiče na naš svakodnevni život i rad. Tako je kompanija Ericsson nedavno predstavila peto izdanje svog godišnjeg izveštaja o trendovima: „10 ključnih trendova u 2016″. Ovogodišnji izveštaj pokazuje pre svega da korisnici veruju da će korišćenje veštačke inteligencije uskoro omogućiti interakciju sa objektima.
“Mi u Ericssonu sprovodimo različita istraživanja sa ciljem analize navika i potreba korisnika, kao i proučavanja kako oni koriste internet i komunikacione tehnologije. Ovaj izveštaj pruža sagledavanje različitih studija, koje je Ericsson Consumer Lab sproveo tokom 2015. godine, koja pokazuju kako korisnici očekuju da će se razvijati tehnologija u budućnosti i koje benefite će oni dobiti. Ovaj godišnji izveštaj je uvek interesantan zato što ukazuje na buduće trendove i promene potreba korisnika. Veoma interesantan trend, iz ovogodišnjeg istraživanja, su novi načini interakcija sa predmetima koje korisnici traže kroz primenu veštačke inteligencije i virtuelne stvarnosti”, objašnjava Milena Matić, menadžer za strategiju, marketing i komunikacije u kompaniji Ericsson.
Ericsson Consumer Lab istraživanje je sprovedeno u 24 zemlje i u 10 najvećih svetskih gradova, a ovo je lista ključnih trendova za narednu godinu:
– Uticaj umrežavanja na stil života: Četiri od pet ljudi uočava prednosti koje proizilaze od rasta korišćenja online servisa. Na globalnom nivou, jedan od tri korisnika već učestvuje u raznim oblicima „zajedničke“ (shared) ekonomije.
– Tinejdžeri – Striming generacija: Tinejdžeri dnevno gledaju više video sadržaja na YouTub-u nego ostale starosne grupe. Četrdeset šest procenata osoba od 16 do 19 godina provede dnevno sat ili više vremena uz sadržaj na YouTube mreži.
– Veštačka inteligencija menja način interakcije: Veštačka inteligencija će omogućiti interakciju sa objektima bez upotrebe ekrana pametnog telefona.
– Virtuelno postaje realno: Potrošači žele virtuelnu tehnologiju za svakodnevne aktivnosti, kao što su gledanje sporta ili korišćenje video poziva. Čak 44 odsto želi da, korišćenjem 3D štampača, odštampa sopstvenu hranu.
– Nov koncept pametnih kuća: 55 odsto vlasnika pametnih telefona veruje da bi materijal koji se koristi za izgradnju kuća u narednih pet godina mogao da sadrži senzore za praćenje pojava kao što su curenje cevi, problemi sa elektro-instalacijama ili pojava buđi. Kao rezultat ovoga, može da se javi potreba da se koncept pametnih kuća ispočetka osmisli na potpuno novim osnovama.
– Pametni putnici: Putnici žele da pametno iskoriste svoje vreme i ne žele da se osećaju kao pasivni objekti u tranzitu. 86 odsto ispitanika bi koristilo personalizovane usluge javnog prevoza, pod uslovom da su dostupne.
– Društvene mreže u vanrednim situacijama: Društvene mreže bi mogle da postanu primarni način za kontaktiranje hitnih službi. Šest od deset korisnika je zainteresovano za aplikacije koje bi im ponudile informacije u urgentnim ili vanrednim situacijama.
– Senzori na telu: Unutrašnji senzori koji prate zdravstveno stanje u našim telima mogu postati novi “waerables“, odnosno gadžeti koje nosimo na sebi. Osam od deset ispitanika želi da koristi tehnologije za poboljšanje percepcije i kognitivnih sposobnosti kao što su vid, memorija i sluh.
– Hakerski napadi i dalje prisutni: Većina korisnika pametnih telefona veruje da će hakovanje i virusi i dalje predstavljati problem. Kao pozitivna nuspojava, jedan od pet korisnika istakao je da ima veće poverenje u organizaciju/kompaniju koja je bila meta hakera i zatim rešila ovaj problem.
– Online uzbunjivači: Korisnici razmenjuju više informacija nego ikad, i veruju da to povećava njihov uticaj na društvo. Više od trećine ispitanika veruje da javno publikovanje korumpiranosti neke kompanije proizvodi veći efekat nego odlazak u policiju.
Ericsson je nedavno predstavio još jedan svoj godišnji izveštaj, Mobility Report, kao i inovacije u segmentu mobilnih mreža i navika korisnika prilikom gledanja video i TV sadržaja.
U svetu, čak 20 mobilnih broadband pretplatničkih ugovora aktivira se svake sekunde, i upravo je globalni rast mobilnih pretplata jasan pokretač rasta mobilnog saobraćaja. U ovom trenutku, postoji isti broj mobilnih pretplatničkih ugovora kao i ljudi na planeti, a u 2016. godini ćemo dostići cifru od četiri milijarde korisnika pametnih telefona.
U Zapadnoj Evropi, mobilni saobraćaj, po aktivnom pametnom telefonu, porašće sa sadašnjih 2 na 18 GB mesečno u 2021. godini, dok će u Centralnoj i Istočnoj Evropi, saobraćaj u 2021. godini dostići 6,9 GB mesečno po pretplatniku, odnosno prenos podataka u mobilnim mrežama će se uvećati 12 puta. Takođe, predviđa se desetostruki porast mobilnog saobraćaja na globalnom nivou do 2021, a predviđanja su da će video sadržaji predstavljati 70 odsto ukupnog mobilnog saobraćaja u istoj godini.
Kompletan izveštaj na engleskom jeziku možete naći ovom linku.
https://www.youtube.com/watch?v=oLXfTbEHCvY]]>