Летећи тањир у словеначком селу
Kulturno središče evropskih vesoljskih tehnologij или скраћено KSEVT, односно Културни центар Европске свемирске технологије. Реч је о истраживачком институту и авангардном музеју који је основао један од (како неки га сматрају) најзначајнијих словеначких, ексјугословенских и источноевропских уметника, Драган Живадинов.
Овај пројекат је ујединио културу, науку, образовање, музејску делатност, туризам и више држава, а заједнички именитељ који све то повезује у једну изузетну и спцифичну структуру је Херман Поточник (познат је и под псеудонимом Hermann Noordung). Поточник је рођен у Пули 1892. и спада међу занимљивије ликове тадашње аустро-угарске царевине, а по занимању је био ракетни инжењер, али и један од пионира астронаутике. Такође, остао је упамћен у историји и по свом заиста авангардном раду на проблемима дугорочног насељавања свемира. Иако је ето рођен у Пули, Поточникова породица је пореклом управо из Витања, љупког месташца од неких 2000 становника 10 километара удаљеног од Цеља. Отуда је и овај Центар никао управо тамо и то на месту некадашњег Дома културе. У KSEVT-у су смештени изложбени простор, библиотека, канцеларијски простор, вишенаменска хала и аудиторијум.
И сам изглед Центра, који је већ добио надимак „Летећи тањир“, инспирисан је идејама Хермана Поточника, односно његовим дизајном свемирске станице. Ова одржива конструкција изведена је као монолитна бетонска структура са два цилиндра који се сусрећу при врху и између којих се налазе велике стаклене површине. Бетонска конструкција је на крају прекривена чврстим листовима микро-перфорираног алуминијума. На изградњи Центра учествовало је неколико словеначких архитектонских канцеларија – компанија OFIS Architects, Бевк-Перович Архитекти, Деклава-Грегорич Архитекти и Садар+Вука Архитекти. Главна дизајнерска особеност зграде су преклапања конструкције која посетиоцима омогућавају пролаз по горњим и доњим деловима. Центар иначе има само два спрата – када уђе посетилац ће се наћи у стакленом приземљу где се налазе изложбене дворане. У горњем делу зграде налазе се лабораторије и радне собе радника Центра, као и мултимедијална дворана. Највиши део зграде је једини затворен за јавност и намењен је искључиво за научна истраживања.
Занимљива је прича како је уопште дошло до тога да „летећи тањир“ инспирисан радом Поточника, који у животу није крочио у Витање, слети управо у ово месташце, а не, рецимо, у Пулу где је рођен. Та прича креће од двојице способних људи, председника витањске општине и директора комуналног предузећа, који су добро изучили системе повлачења фондова из Европске уније. Они су се удружили са Драганом Живадиновим, једним неконвенционалним љубљанским уметником, који унаоколо хода у стилизованом астранутском оделу, и резултат свег тога је Културни центар Европске свемирске технологије.
Мисија ове установе је да се започне „културализација свемира“. То је пројекат светских размера, финансиран од стране Европске уније, а истраживачи из Америке, Русије и ЕУ боравиће у Витању на шестомесечним студијским програмима које ће финансирати њихове владе, а бавиће се истраживањима историје свемирског програма и авангардном уметношћу. Управо је Драган Живадинов творац тог концепта који базира на идеји да и једно (свемирски програм) и друго (авангардна уметност) потичу из исте идејне матрице. Он сматра да је револуција у Европи са почетка 20. века, која је родила и комунистички преврат у Русији, довело до настанка нове уметничке праксе, али и до технолошке револуције – човек је одличио да полети, освоји небо и затим да продре у свемир.
