Međunarodni dan pismenosti
UNESCO je 1965. godine 8. septembar proglasio za Međunarodni dan pismenosti. Ovaj praznik je prvi put obeležen 1966. a njegov cilj je da se istakne važnost pismenosti za pojedince, zajednice i društva. Prema podacima koje je prikupio UNESCO, oko 775 miliona odraslih ljudi ima problem sa nedostatkom minimalne pismenosti – čak 1 od 5 odraslih još uvek je nepismen, a dve trećine od tog broja čine žene. Uz to više 60 miliona dece danas ne pohađa školu, a još mnogo njih pohađa je neredovno ili u nekom trnutku prekine svoje školovanje. Prema UNESCO-ovom „Izveštaju o globalnom monitoringu obrazovanja za sve“, Južna i Jugozapadna Azija imaju najnižu stopu pismenosti za odrasle (58,6%), a prate ih subsaharska Afrika (59,7%) i arapske države(62,7%). Države sa najnižom stopom pismenosti u svetu su Burkina Faso (12,8%), Niger (14,4%) i Mali (19%). Ovaj izveštaj pokazuje jasnu povezanost između nepismenosti i izuzetno siromašnih država te između nepismenosti i predrasuda o ženama. A kako Srbija dočekuje ovogodišnji Međunarodni dan pismenosti. Pa zvanične brojke nisu nimalo dobre kada se uzme u obzir da smo duboko zagazili u 21. vek. Naime, Srbija beleži oko 165.000 nepismenih stanovnika, odnosno blizu 14 odsto populacije je bez dana škole ili sa tek nekoliko razreda osnovnog obrazovanja. Doduše rezultati popisa iz 2012. pokazali su da je broj nepismenih ljudi u Srbiji upola manji u odnosu na popis iz 2002. godine, ali je porazno to što je od oko 165.000 nepismenih više od 80 odsto žena. Nepotpunu osnovnu školu ima oko 677.000 stanovnika Srbije ili 11 odsto, a 2002. bilo ih je više od milion. Sa visokim obrazovanjem u Srbiji je nešto više od 650.000 stanovnika što je skoro 11 odsto, za razliku od 2002. kada je bilo 6,52 procenata. Sa druge strane kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije.]]>