Nove planete u našem susedstvu
University of Hertfordshire) u Velikoj Britaniji analizirali su više od 6000 snimaka Tau Ceti sa teleskopa u Čileu, Australiji i Havajima.
Kako su naveli istraživači u izveštaju u časopisu Astronomija i Astrofizika (Astronomy & Astrophysics) male promene u kretanju zvezde kroz svemir ukazuju na mogućnost da oko Tau Ceti orbitira pet planeta koje su dva do sedam puta masivnije od Zemlje. Pri tome je, po pretpostavci naučnika, svih pet planeta bliže svom suncu nego što je to slučaj sa Marsom. Sa druge strane Tau Ceti, koja pripada G tipu zvezda emituje samo 45 procenata svetlosti koje emituje Sunce, tako da planete dobijaju mnogo manje toplote. Ipak, tri najbliže planete su preblizu i pretople da bi podržale živi svet, a njihovo orbitiranje oko Tau Ceti je tako brzo da im godina traje redom 14, 35 i 94 dana.
Naučnici smatraju da bi četvrta planeta mogla da bude pogodna za razvoj života, ali je ona oko četiri puta masivnija od Zemlje, tako da možemo da zaboravimo na njeno naseljavanje. Godina na ovoj planeti, ako su procene naučnika tačne, traje 168 dana. Peta planeta se nalazi na orbiti koja je slična Marsovoj i godina traje 640 dana, ali je na njoj život teško zamisliv zbog niske temperature.
Ove sve važi ako su procene astronoma iz Tuomijevog tima tačne, jer kako smtraju drugi naučnici – podaci su prekriveni prevelikim šumom da bi se uzeli zdravo za gotovo. Član tima, Kris Tini (Chris Tinney) se slaže da će biti potrebno puno vremena da se ovaj nalaz verifikuje, ali da oni nisu želeli da čekaju 10 godina već su odlučili da izađu u javnost sa preliminiranim rezultatima, „Osećali smo da je najbolje da objavimo rezultate i da vidimo da li će neko nezavisno od toga moći da ih potvrdi ili odbaci.“
Ako se pokaže da su ovi rezultati tačni, ove planete kruže oko zvezde koja je dva puta starija od Sunca, tako da je bilo i više nego dovoljno vremena da se na nekoj razvije život, čak i da dođe do tačke razvoja u kojoj bi bio mnogo napredniji od ljudskih bića. Ali to je još uvek samo tema za naučnu-fantastiku u kojoj Tau Ceti ima veoma zapaženu ulogu. Isak Asimov (Isaac Asimov) je u svom ciklusu Roboti prvu planetu koju je čovek naselio u svom širenju kroz kosmos smestio upravo u orbitu oko Tau Ceti. Planeta je nazvana Aurora, a prvi put se pominje u romanu Čelične pećine (The Caves of Steel) iz 1954. Artur Klark (Arthur C. Clarke) i Džentri Li (Gentry Lee) su u orbitu oko Tau Ceti smestili ogromnu vanzemaljsku stanicu u koju pristižu naseljenici na svemirskoj letelici Rama (takođe veliki vanzemaljski objekat cilindričnog oblika). Den Simons (Dan Simmons) je u Hiperionu dodelio Tau Cetiju centralnu ulogu u upravljanju Hegemonijom čoveka. Tau Ceti i njen zamišljene planete pojavljuju se u još desetinama drugih romana, priča, pa i filmovima, stripovima i video igrama…
Priredio: Bojan Živojinović]]>