Откривена највећа позната спирална галаксија
Galaxy Evolution Explorer – GALEX) међународни тим астронома дошао је до закључка да је пречкаста спирална галаксија NGC 6872 највећа позната спирална галаксија у свемиру. Са промером већим од 522 хиљаде светлосних година NGC 6872 је пет пута већа од Млечног пута и већ деценијама је словила за један од највећих небеских објеката. Сада су је астрономи из САД, Чилеа и Бразила и „званично“ крунисали као највећу спиралну галаксију и то на основу података које је прикупио GALEX, и који су похрањени на Калифорнијском технолошком институту у Пасадени (CalTech).
Слика на којој је приказана галаксија NGC 6872 представља композит на којем су искомбиновани снимци видљиве светлости са веома великог телескопа Европске јужне опсерваторије (European Southern Observatory’s Very Large Telescope) са ултраљубичастим (1528 ангстрема) подацима GALEX-а и 3,6-микронским инфрацрвеним подацима са NASA-иног свемирског телескопа Спицер (Spitzer Space Telescope)
GALEX је орбитирајући свемирски телескоп задужен за осматрање галаксија у ултраљубичастом спектру на раздаљини до неких 10 милијарди година у прошлост. Лансиран је 28. априла 2003. а иако је мисија оригинално требала да траје 29 месеци, продужена је 2006. GALEX-ова осматрања пружају научницима драгоцене податке о томе на који начин галаксије еволуирају и мењају се. Такође, један од циљева је и да се открију узроци који су довели до формирања звезда током периода у којем су елементи и звезде које данас познајемо и видимо настали.
Захваљујући способности GALEX-а да сними ултраљубичасто зрачење најмлађих и најврелијих звезда астрономи су били у стању да спознају пуну величину џиновске галаксије. Необична величина и појава галаксије NGC 6872 по свему судећи је заснована на њеној интеракцији са много мањом дисколиком галаксијом IC 4970, која има само петину масе NGC 6872. Овај необичан пар лоциран је на 212 милиона светлосних година од Земље у јужном сазвежђу Паун (Pavo). Астрономи сматрају да велике галаксије, као што је случај са овом, расту кроз абсорпцију бројних мањих система током милијарди година. Ипак занимљиво је да код NGC 6872 и IC 4970 имамо случај да се дешава обрнута ствар и да у ствари видимо настанак једне нове мале галаксије.
„Северноисточни крак NGC 6872 је највише поремећен и препун звезданих формација, али на његовом крају, видљиво само у ултраљубичастом спектру, налази се објекат који изгледа као плимска патуљаста галаксија слична онима које су уочене у другим повезаним системима,“ истакао је један од чланова тима Дулиа де Мело (Duilia de Mello), професор астрономије на Католичком универзитету (Catholic University).
Патуљасти кандидат за галаксију је иначе светлији у ултраљубичастом спектру него други региони NGC 6872 што је знак да садржи богат извор врућих младих звезда, млађих од 200 милиона година. Анализирајући дистрибуцију енергије по таласним дужинама астрономи су открили јасан образац старења звезда дуж два истакнута спирална крака. Најмлађе звезде су лоциране на крају северноисточног крака, а старост им прогресивно расте како се ближе галактичком центру. И југозападни крак показује сличан образац што би се лако могло објаснити низом формирања нових звезда које је изазвао сусрет са другом галаксијом.
У оквиру студије из 2007. године, Кети Хорелу (Cathy Horellou) из свемирске опсерваторије Онсала (Onsala Space Observatory) у Шведској и Барбел Корибалски (Baerbel Koribalski) из Аустралијског националног телескопског постројења (Australia National Telescope Facility) креирали су рачунарску симулацију судара која је репродуковала општи изглед система како га видимо данас. Према тој симулацији IC 4970 се приближила на 130 милиона година од NGC 6972 и затим наставила да се креће паралелно са спиралним диском у истом смеру у којем он ротира.
Као и све пречкасте спиралне галаксије и NGC 6972 поседује компоненту у виду пречке која спаја два спирална крака и централни галактички регион. Ова „пречка“ има радију од 26.000 светлосних година и око два пута је већа од просечне дужине „пречки“ у слично структуираним оближњим галаксијама. Астроними нису нашли знаке скорашњих звезданих формација у овом региону галаксије што наводи на закључак да је „пречка“ формирана пре неколико милијарди година. Она пружа и фосилни запис галактичке звездане популације пре него што је сусрет са IC 4970 „закувао“ ствари.
„Разумевање структуре и динамике оваквих блиских повезаних система помаже нам да направимо корак ближе постављању оваквих догађаја у прави космолошки контекст, чиме утиремо пут до декодирања онога што смо уочили код млађих и удаљенијих система,“ истакао је један од чланова тима Ели Двек, астрофизичар из NASA-иног Центра за свемирске летове Годард (Goddard Space Flight Center).]]>