9. decembar: Prezentacija koja je promenila računarski svet
Stanford Univerity) i verovatno bi je se malo ko sećao da Dag Engelbart (Doug Engelbart) i njegov mali tim sa Istraživačkog instituta u Stenfordu (Stanford Research Institute) nisu svojim izumom potpuno zaprepastili publiku tokom nesvakidašnje demonstracije.
U to vreme računari su bili ogromne skalamerije namenjene „žvakanju“ brojeva i retko ko je pomišljao da će se ikada raširiti dalje od naučnih instituta, vojske, banaka i sličnih „ozbiljnih“ namena. Engelbart i njegova ekipa su u toj atmosferi izašli sa nečim što je postalo kamen temeljac modernih računara. Oni su predstavili dvosmerni interaktivni sistem pod nazivom NLS (skraćeno od (oN Line System) i bukvalno šokirali stručnu javnost. NLS se sastojao od svega onoga što danas smatramo uobičajenim – bio je tu miš, grafički korisnički interfejs, dokumenti sa hipertekstom, informacije organizovane po važnosti, prezentacijoni programi, video monitor sa rasterskim skeniranjem… Sistem je posedovao čak i mogućnost dvosmerne video komunikacije sa deljenim radnim prostorom, nešto što danas tek postaje uobičajeno.
Engelbart je prvi prototip miša razvio još 1963. u saradnji sa kolegom Bilom Inglišom (Bill English), a krstili su ga tako kako su ga krstili zbog kabla koji je izlazio iz zadnjeg dela uređaja, što ga je dodatno činilo sličnim malom glodaru. Engelbart je svoj izum patentirao tek 1970. godine pod nazivom „Indikator X-Y pozicije za ekranski sistem“, ali od tog patenta nikada nije ništa zaradio pošto je miš postao masovno popularan tek kada je isteklo patentno pravo. Krajem šezdesetih godina prošlog veka svoju verziju miša predstavila je i nemačka kompanija Telefunken, koja je kod svoje verzije upotrebila kuglu za kretanje slično kasnijim modelima miševa.]]>