Puštena u rad ESA-ina stanica u Argentini
Evropska svemirska agencija (ESA) pustila je u rad novu stanicu za praćenje satelita u mestašcu Malargo (Malargüe), u Argentini. U pitanju je treća antena prečnika 35 metara u sistemu ESTRACK (European Space Tracking) – prethodne dve su locirane u Španiji i Australiji – čime je zaokružen sistem za praćenje misija u dubokom svemiru i on sada pokriva sve delove neba. Time je ESA postala prva svemiriska agencija nakon NASA-e koja ima tu pokrivenost neba, a glavne misije koje se u ovom trenutku nadziru preko ESTRACK-a su one na Marsu i Veneri. Sistem, koji pored tri pomenute velike antene sadrži i 16 manjih, može da se iskoristi i za eksperimente iz oblasti radio nauka, odnosno za proučavanje materija kroz koje putuju signali u komunikaciji između svemirskih letelica i Zemlje.
Nova stanica, smeštena na jugozapadu Argentine na nadmorskoj visini od preko 1500 metara, zvanično je puštena u rad 18. decembra kada je argentinska predsednica Kristina Fernandez de Kirčner (Cristina Fernández de Kirchner) aktivirala antenu preko daljinsko linka iz predsedničke palate (koja se popularno zove Casa Rosada ili ružičasta kuća). U ESA-i su se odlučili i da prvi podaci koji će stići na novu antenu budu oni sa misije na Marsu, tačnije snimak svemirske veb kamere Mars Express-a na kojoj se vidi polulopta „crvene planete“. Snimak je zabeležen sa udaljenosti od 9.761 kilometra od Marsa, a da bi stigao do Zemlje trebalo mu je nešto više od 18 minuta (pri čemu je prevalio 327 miliona kilometara). Mars Express se nalazi u orbiti „crvene planete“ od decembra 2003., a misija mu je nedavno produžena do kraja 2014.
Što se tiče stanice u Malargu, u pitanju je trenutno najmoderniji sistem za praćenje u dubokom svemiru sposoban za prijem radio signala u X i Ka opsegu, i velikih količina podataka sa velikih udaljenosti. Pojačivač snage 20 kW (kilovata) omogućava slanje telekomandi na razdaljine od više stotna miliona kilometara u svemir, dok su nisko-šumna pojačala ohlađena na -258 stepeni Celzijusa sposobna da uhvate i veoma slabe signale poslate dalje od jupiterove orbite. Poređenja radi moderni pametni telefoni šalju signal snage oko 125 milivata što je milion puta snažnije od signala koje je stanica u Malargu sposobna da primi.
Priredio: Bojan Živojinović]]>