Пуштена у рад ESA-ина станица у Аргентини
Европска свемирска агенција (ESA) пустила је у рад нову станицу за праћење сателита у месташцу Маларго (Malargüe), у Аргентини. У питању је трећа антена пречника 35 метара у систему ESTRACK (European Space Tracking) – претходне две су лоциране у Шпанији и Аустралији – чиме је заокружен систем за праћење мисија у дубоком свемиру и он сада покрива све делове неба. Тиме је ESA постала прва свемириска агенција након NASA-e која има ту покривеност неба, а главне мисије које се у овом тренутку надзиру преко ESTRACK-a су оне на Марсу и Венери. Систем, који поред три поменуте велике антене садржи и 16 мањих, може да се искористи и за експерименте из области радио наука, односно за проучавање материја кроз које путују сигнали у комуникацији између свемирских летелица и Земље.
Нова станица, смештена на југозападу Аргентине на надморској висини од преко 1500 метара, званично је пуштена у рад 18. децембра када је аргентинска председница Кристина Фернандез де Кирчнер (Cristina Fernández de Kirchner) активирала антену преко даљинско линка из председничке палате (која се популарно зове Casa Rosada или ружичаста кућа). У ESA-и су се одлучили и да први подаци који ће стићи на нову антену буду они са мисије на Марсу, тачније снимак свемирске веб камере Mars Express-a на којој се види полулопта „црвене планете“. Снимак је забележен са удаљености од 9.761 километра од Марса, а да би стигао до Земље требало му је нешто више од 18 минута (при чему је превалио 327 милиона километара). Mars Express се налази у орбити „црвене планете“ од децембра 2003., а мисија му је недавно продужена до краја 2014.
Што се тиче станице у Маларгу, у питању је тренутно најмодернији систем за праћење у дубоком свемиру способан за пријем радио сигнала у X и Ka опсегу, и великих количина података са великих удаљености. Појачивач снаге 20 kW (киловата) омогућава слање телекоманди на раздаљине од више стотна милиона километара у свемир, док су ниско-шумна појачала охлађена на -258 степени Целзијуса способна да ухвате и веома слабе сигнале послате даље од јупитерове орбите. Поређења ради модерни паметни телефони шаљу сигнал снаге око 125 миливата што је милион пута снажније од сигнала које је станица у Маларгу способна да прими.
Приредио: Бојан Живојиновић]]>