loading...
Sponser
0 6

Roboti kao elektronske ličnosti

Odgovornost mašine Autorka Nacrta je Medi Delvo, poslanica Evropskog parlamenta iz Luksemburga, koja je u intervjuu objavljenom na sajtu Parlmenta rekla da napredak u robotici i razvoju veštačke inteligencije prevazilazi postojeće pravne okvire pa je neophodno izgraditi nov koji će se između ostalog fokusirati na odgovornost mašina, ali i na pravila njihove proizvodnje i upotrebe kao i neka socijalna pitanja. Svrha dokumenta nije samo rešavanje pravnih problema koji proističu iz trenutnog stanja u robotici već se od njega očekuje da bude delotvoran u narednim decenijama za koje se pretpostavlja da će dovesti do većeg razvoja veštačke inteligencije. Veliki deo Nacrta odnosi se na mogućnost da jednog dana roboti sposobni da uče nadmaše ljudske intelektualne sposobnosti. Čija će tada biti odgovornost za njihove postupke? – jedno je od ključnih pitanja, a osim bezbednosti, privatnosti, dostojanstva i autonomije, dokument razmatra i pitanja standardizacije, intelektualne svojine i vlasništva podataka. U Nacrtu ovog dokumenta predlaže se osnivanje evropske agencije za robotiku i veštačku inteligenciju koja bi trebalo da obezbedi tehničku, etičku i pravnu ekspertizu u problematičnim situacijama. Pred Evropskim parlamentom je ovog puta dokument koji ne samo da podseća na naučnu fantastiku, već i zaista u uvodu razmatra ”pravila” koja je u svojim pričama osmislio Ajzak Asimov. Za sada, ta pravila su usmerena na one koje robote dizajniraju i koriste, a nalažu da robot ne sme nikada da povredi ljudsko biće niti da nedelovanjem dozvoli da bude povređeno, da mora da sluša naređenja koja mu je dao čovek ukoliko nisu u suprotnosti sa prvim zakonom i da mora da štiti svoju egzistenciju dok se to ne protivi prvom i drugom zakonu.

Najpametniji među mašinama

Sve dok čovek, bilo da je proizvođač ili korisnik, može da predvidi ponašanje robota, odgovoran je za njegove postupke. Međutim, kako autonomija robota raste, tako čovek postaje sve manje odgovoran pa novi dokument pokušava da ”najpametnijim” među mašinama dodeli status ”elektronske ličnosti” na koju će prebaciti barem deo odgovornosti i obaveza. Odgovornost treba da bude srazmerna instrukcijama koje je robot dobio i njegovoj sposobnosti samostalnog učenja. Neki od predloga za rešavanje slučajeva u kojima nije lako utvrditi ko je odgovoran pokušavaju da naprave paralelu sa naplaćivanjem osiguranja za štetu koju je napravio automobil. Proizvođač autonomnih robota mi morao da ponudi neku vrtsu garancije, ali i korisnik bi u nekim slučajevima pokrivao troškove osiguranja za štetu koju nanese njegov robot. U novom dokumentu se predlažu i kodeksi koje bi trebalo da poštuju inženjeri, dizajneri, etički komiteti i sami korisnici robota. Tako korisnik ima pravo da očekuje od robota da izvrši bilo koji zadatak za koji je eksplicitno dizajniran, ali ne sme da ga modifikuje tako da se koristi kao oružje. Jedno od pravila koje će, ukoliko dokument bude usvojen, evropski dizajneri, za razliku od njihovih kolega sa drugih kontinenata, morati da ispoštuju jeste da robot nikako ne sme da liči na pravog čoveka kako ne bi došlo do zabune među ljudima sa kojima je u interakciji. Razvoj robotike doveo je i do novih razmatranja socijalnog osiguranja. U obzir se uzima strah koji postoji u društvu da bi u budućnosti roboti mogli sve češće da zamenjuju ljude na radnim mestima, kao i brojne prognoze o tome koja su zanimanja najugroženija. Jedna od posledica bilo bi i opadanje sredstava u fondovima socijalnog osiguranja paralelno sa smanjenjem broja radnika. Nova regulativa Evropskog parlamenta mogla bi da obaveže vlasnike ”elektronskih osoba” koje koriste kao radnike da i za njih uplaćuju osiguranje. Osim toga, od kompanija bi se zahtevalo da javno prikažu koliko su novca uštedele tako što su ljude zamenile robotima, kao i da registruju sve pametne autonomne robote. Tekst: Jovana Nikolić Članak je preuzet sa sajta Elementarijum.]]>