Tehnologija
Sada čitate
Višeakterski model upravljanja Internetom

Kada je nastao, Internet je koristila malobrojna akademska zajednica. Međutim, do kraja ove godine će, prema podacima UN-a, 43,3% svetske populacije biti onlajn, što je oko 3,2 milijarde ljudi. Sa rastom broja korisnika nestalo je poverenje u Internet, a sa pojavom velikih kompanija koje trguju ličnim podacima svojih korisnika i na druge načine zloupotrebljavaju njihovo poverenje, pojavila se potreba za čvršćom regulacijom.

Kada je pre više od 15 godina osnovana “Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve” (ICANN) države su se ozbiljno zainteresovale za upravljanje Internetom. U međuvremenu su se u ovaj posao uključile i kompanije, udruženja i organizacije, kao i civilno društvo. Internet je tako, na neki način, počeo da se samoreguliše,“ rekao je Vladimir Radunović, rukovodilac programa eDiplomatije i sajber bezbednosti u Diplo fondaciji, na tribini „Više aktera, više interesa, više Interneta!“ koja je održana 21. oktobra u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS).

Viseakterski pristup

U upravljanju Internetom danas učestvuje mnoštvo različitih aktera: privatne kompanije koje grade mreže i izrađuju softvere, države koje donose zakone za regulaciju Interneta i milijarde korisnika koji doprinose njegovom razvoju, bez kojih Internet ne bi ni postojao. Trenutno je u toku globalna debata o tome kako pomiriti interese svih ovih strana a da Internet ostane onakav kakav znamo, da se ne rasparča ili da ne padne pod čvršću kontrolu nacionalnih vlasti. No, pitanje je da li bi uopšte u velikoj meri moglo da dođe do pada pod uticaj Vlada u ovim izmenjenim društvenim okolnostima – danas je poprilično otežano usvajanje značajnih međunarodnih sporazuma iza zatvorenih vrata, kao nekada. Najbolji dokaz za to je neslavna sudbina ACTA sporazuma ili ovo što se trenutno dešava sa TPP-om”, rekao je Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u. Njegovo mišljenje je da treba saslušati i uvažiti glasove svih zainteresovanih strana.

Da ideja o višeakterskom modelu upravljanja ima pokriće u praksi pokazuje i rad RNIDS-a, koji je nastao kao rezultat potrebe članova srpske internet zajednice da reše jedan problem – registraciju domena – i koji to uspešno radi već devet godina. Oko 80 različitih organizacija čini Konferenciju suosnivača RNIDS-a, čije upravljanje je blisko ideji direktne demokratije koju baštine i druge internet organizacije, gde većina inicijativa i usvojenih odluka dolazi “odozdo”, kazao je Dušan Stojičević, predsednik Upravnog odbora RNIDS-a.

Viseakterski pristup1

Međutim, za takav višeakterski pristup potrebno je imati zainteresovane aktere. Kancelarija Vlade za saradnju sa civilnim društvom pokušava da osnaži ovu vrstu učešća građana i da utiče na otvaranje javnih institucija ka javnosti.

Domaće institucije kao da se plaše javnosti. Prema našim poslednjim analizama od 32 institucije samo 11 je održavalo javne rasprave pre donošenja važnih akata. U proseku se javne rasprave organizuju pre usvajanja svakog desetog akta ili zakona, što je veoma mali broj“, izjavila je Jelena Pajović van Reenen, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije u Kancelariji Vlade za saradnju sa civilnim društvom. Ona je dodala da se građani moraju ohrabriti za uzimanje učešća u donošenju odluka koje se tiču njih samih, i da jedan od vidova učešća u javnom životu može biti i Internet: „Ako imate argumente protiv nekog zakona koji je u postupku usvajanja, ostavite ih makar na Internetu. Ostavite bar negde pisani trag“.

Njen kolega, Stefan Otašević, savetnik za praćenje i unapređenje pravnog okvira za razvoj civilnog društva u Kancelariji Vlade za saradnju sa civilnim društvom, saglasan je sa tvrdnjom da građani treba da se uključe u proces donošenja propisa, ali i kontrolu rada državnih organa, i kaže da koristan okvir za to može biti “Partnerstvo za otvorenu upravu” (Open Government Partnership), međunarodna inicijativa u kojoj učestvuje i Srbija. Ona podrazumeva angažovanje Vlade u oblastima kao što su javnost rada, saradnja sa organizacijama građanskog društva, borba protiv korupcije i upotreba novih tehnologija.

S obzirom na činjenicu da je ova tribina bila organizovana u sklopu Nedelje parlementarizma, koju organizuje Narodna skupština Republike Srbije u saradnji sa inicijativom „Otvoreni parlament”, jedna od njenih tema bila je i uloga javnosti u političkom životu.

Viseakterski pristup2

Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije, upozorila je prisutne da je: „javnost imala uvid u svega 35 od 350 zakona poslatih u skupštinsku proceduru”, što znači da građani i privreda uglavnom ne znaju šta ih sutra ili za narednih 5 godina čeka. „Rad Skupštine i političara zato mora da postane transparentniji“.

Po mišljenju Gordane Čomić poslanici se svakodnevno nalaze na izvoru informacija i trebalo bi da ih dele sa građanima, a ne da se trude da ih sakrivaju. Ona to, na primer, radi preko Tvitera, gde ne nailazi uvek na razumevanje, ali to je još jedna odlika Interneta – svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje.

U odnosu na klasične medije, Internet i dalje važi za bastion slobode, ali Share fondacija i ovde beleži smanjenje slobode izražavanja. Naime, od septembra 2014. do istog meseca ove godine više od 20 onlajn medija u Srbiji pretrpelo je DDoS napade koji su na neko vreme blokirali njihov rad, dok je samo do kraja leta ove godine privedeno i ispitano, ili sudski gonjeno, oko 30 osoba zbog iznošenja svojih stavova na društvenim mrežama i blogovima, a zabeleženo je i više slučajeva neovlašćenog pristupanja podacima novinara ili građana na Internetu i sl.

Srbija još uvek nema adekvatnu regulativu za unapređenje sajber bezbednosti. Do kraja godine pred Skupštinom bi trebalo da se nađe Zakon o informacionoj bezbednosti kojim je predviđeno i formiranje jednog posebnog tela: Nacionalnog centra za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima (CERT), koje bi koordiniralo radom policije i drugih organa koji se bave ovom temom, rekao je Milan Sekuloski iz Ženevskog centra za demokratsku kontrolu oružanih snaga (DCAF). Osim zaštite od bezbednosnih rizika, CERT bi trebalo da se bavi i analizama rizika i incidenata, podizanjem svesti kod građana, privrede i javnih službi o značaju IKT bezbednosti, edukacijom u primeni pravila i propisa i savetovanjem na osnovu raspoloživih informacija. “CERT će biti svojevrsna sajber vatrogasna brigada, koja se osim gašenjem vatre bavi i istraživanjem preduslova za nastanak požara”, rekao je Sekuloski i naglasio da je uključivanje privatnih vlasnika infrastrukture i drugih aktera u taj proces od ključne važnosti.

Izvor: RNIDS

O autoru
Info