loading...
Sponser

Život na Marsu je bio moguć

Prikaz lokacije na koju je sleteo rover i lokacije na kojoj je uzet uzorak kamena (Foto: NASA/JPL-Caltech/MSSS)Što se tiče uzorka koji je početkom februara Curiosity prikupio bušenjem stene u, onome što su naučnici pretpostavili da je ostatak drevnog rečnog korita u krateru Gejl, njegova analiza je otkrila tragove sumpora, vodonika, kiseonika, fosfora i ugljenika, a to su neki od ključnih hemijskih sastojaka za razvoj života. „Osnovno pitanje na koje je trebala da odgovori ova misija je da li je Mars mogao da ima okruženje pogodno za razvoj života,“ podsetio je Majkl Mejer, vodeći naučnik Majkl Mejer, inog programa istraživanja Marsa, na konferenciji za medije u Vašingtonu. „Koliko nam je sada poznato, odgovora je potvrdan.“ Tragovi za život pogodnog okruženja pronađeni su kroz analizu obavljenu u dva najvažnija instrumenta unutar rovera Curiosity – Analiza uzoraka na Marsu (Sample Analysis at Mars – SAM) i Hemija i minerologija (Chemistry and Mineralogy – CheMin). Podaci ukazuju na to da je područje Jelounajf (Yellowknife) zaliva, koje rover upravo istražuje, bilo kraj drevnog rečnog sistema ili, naizmenično, vlažno jezero koje je moglo da pruži hemijsku energiju i druge povoljne uslove za razvoj mikroba. Sama stena je načinjena od fine strukture blatnog kamena i sadrži minerale gline, sulfata i druge hemijske elemente. Pokazalo se i da ovo vlažno okruženje, za razliku od drugih lokacija na Marsu, nije previše oksidirano, nije kiselo i nije ekstremno slano. Poređenje kamena koji je snimio rover Opportunity (levo) i rover Curiosity (desno) na dve različite lokacije na Marsu (Foto: NASA/JPL-Caltech/Cornell/MSSS) Minerali gline čine najmanje 20 procenata sastava uzorka koji je Curiosity izbušio na samo nekoliko stotina metara od mesta na kojem je rover u septembru prošle godine otkrio drevno rečno korito. Ti minerali su proizvod reakcije relativno sveže vode i magmatskih minerala, kao što je recimo olivin koji je takođe prisutan u sedimentu. Ta reakcija je mogla da se odigra unutar sedimentne naslage, tokom transporta sedimenta rečnim tokom, ili na samom izvoru odakle potiče sediment. Naučnike je iznenadilo to što je u uzorku pronađena smesa oksidiranih, manje oksidiranih i čak ne-oksidiranih hemikalija, što je moglo da predstavlja energetsku komponentu okruženja pogodnog za život mnogih mikroba koji su prisutni i na Zemlji. Delimična oksidacija je prvi put uočena prilikom bušenja kada se otkrilo da unutrašnjost rupe nije crvena već je siva. „Raspon hemijskih supstanci koje smo identifikovali u ovom uzorku je impresivan i ukazuje na uparivanje jedinjenja kao što su sulfati i sulfidi koje je moglo da pruži hemijsku energiju za mikro-organizme“, istakao je Pol Mahafi, glavni istraživač za SAM instrument u NASA-inom centru za svemirske letove Godard. Poređenje različitih uzoraka uzetih sa površine Marsa - na desnoj slici je uzorak iz Džon Klajn kamena (Foto: NASA/JPL-Caltech/Ames) Plan je da Curiosity u narednim nedeljama nastavi sa istraživanjem Jelounajf zaliva da bi nakon toga rover krenuo na dugu vožnju ka centralnom nasipu kratera Gejl, planini Šarp. Na njenim obroncima snimanjem iz orbite su već otkrivene naslage minerala gline i sulfata, a Curiosity bi mogao da otkrije dodatne informacije o različitim uslovima za stvaranje života i trajanju tih uslova tokom marsovske istorije. „Otkrili smo jedan drevni, čudan i siv Mars na kojem su postojali uslovi za život“, istakao je Džon Grociner, naučnik na projektu Marsovske naučne laboratorije pri Kalifornijskom univerzitetu za tehnologiju u Pasadeni. „Curiosity je na misiji otkrivanja i istraživanja, i svi u našem timu osećamo da nas u narednim mesecima i godinama očekuje još uzbudljivijih otkrića.“ Priredio: Bojan Živojinović]]>