Tehnologija
Sada čitate
Roboti i radna mesta

Robotika, njen razvoj i uticaj na živote ljudi, tema je koja već sada izaziva veliku pažnju, a sa punim pravom će i u narednom periodu imati sve važniju poziciju u medijima i stručnim, pa i laičkim raspravama. Kratak osvrt na tu temu smo imali i u našoj emisiji Tajmlajn magazin, a jedina jasna stvar u vezi sa celom pričom je da, u suštini, ništa nije jasno.

Novi prilog u analizi uticaja koji bi veštačka inteligencija mogla imati na naše živote dali su naučnici okupljeni na skupu koji je ovog februara organizovalo Američko udruženje za napredak nauke (American Association for Advancement of Science – AAAS). Sa jedne strane svedoci smo pozitivnog uticaja uvođenja novih tehnologija u proizvodnju koji se ogleda pre svega kroz značajno povećanje produktivnosti u odnosu na proizvodnju koja se oslanja na ljude i njihove veštine i znanja. A sa druge strane primena novih tehnologija je uvek donosila i nestanak pojedinih radnih mesta, pa i čitavih grana ljudskog rada.

Međutim, digitalne tehnologije su pokrenule nova pitanja i donele nove probleme, ali ne toliko zbog svog postojanja koliko zbog očigledne nespremnosti naše civilizacije da ih na pravi način iskoristi. Pri tome ni brzina razvoja digitalnih tehnologija nimalo ne pomaže u njihovom usvajanju. Na skupu koji je organizovao AAAS istaknuto je da digitalne tehnologije već duže vreme ne uspevaju da ispune obećanje o povećanju produktivnosti i stvaranju boljih poslova za stanovništvo.

Dok su ranije tehnološke revolucije brisale pojedine tipove poslova, istovremeno su i nastajali novi poslovi koji su bili lakši za ljude, sa digitalnim tehnologijama smo došli u situaciju da radna mesta nestaju, ali se ne stvaraju nova i bolja koja bi uposlila nastali višak radne snage. Pri svemu tome korist od povećane produktivnosti se sve neravnomernije raspoređuje u društvu, pa je i jaz između bogatih i siromašnih sve veći, tako da nekoliko desetina najbogatijih pojedinaca na svetu ima više imovine nego 3,5 milijarde stanovnika sveta zajedno.

Posebno pesimističan u vezi daljeg uticaja tehnološkog razvoja bio je profesor Moše Vardi sa Univerziteta Rajs. Po njemu, veštačka inteligencija koja je već sa nama i koja će preuzeti i takozvane visokointelektualne poslove poput onih u novinarstvu, prevođenju, pravne poslove, poslove u odlučivanju i slične koji još nisu direktno ugroženi od automatizacije, za samo tri decenije će učiniti više od polovine svetske populacije potpuno nezaposljivom.

On smatra da bi u sadašnjim društvenim okvirima i društvenim odnosima, revolucija veštačke inteligencije mogla potpuno da izbriše takozvanu srednju klasu i da dodatno poveća ionako veliku ekonomsku nejednakost među ljudima. Ne samo da će ljudi morati da se takmiče sa mašinama u brzini i veštini izvođenja radnji u proizvodnji, već će uskoro morati da se ogledaju sa mašinama i u čisto intelektualnim poslovima gde će ih veštačka inteligencija takođe prevazići.

Verujem da društvo mora da se suoči sa ovim pitanjem koje nam se nameće: ako su mašine sposobne da rade skoro sve što mogu da rade ljudi, šta će onda raditi ljudi„, zapitao se profesor Vardi.

Najveći problem je to što, osim za pojedince, to nikako ne izgleda kao put u Utopiju, društvo u kojem rade samo oni koji žele, a ostali uživaju u dokolici dok mašine završavaju sve poslove. S obzirom da kapitalističko društvo, u kojem se manje-više svi nalazimo, ljudski rad smatra robom kao što je i svaka druga i u kojem se ta roba mora stalno prodavati da bi preživeli, doći ćemo u situaciju da nećemo imati šta da prodamo ni za kakav novac.

Vardi smatra da čak i kada bi dostigli tu neku Utopiju, i kada bi mašine svima nama život učinile lakšim, ljudski rod bi se opet suočio sa izazovom egzistencije. „Ne mislim da je to obećavajuća budućnost, jer ne vidim privlačnost tog udobnog života„, rekao je Vardi i dodao: „Verujem da je rad osnova ljudskog dobrostanja.

Profesor Vardi je, inače, jedan u nizu intelektualaca koji smatraju da će problemi koje nam donosi veštačka inteligencija zahtevati temeljne društvene promene. Na tu temu su se već osvrtali i fizičar Stiven Hoking, pa i milijarderi Ilon Mask i Bil Gejts. Hoking je upozorio da bi veštačka inteligencija mogla da dovede do kraja ljudske rase, dok je Mask istakao da bi ona mogla predstavljati „najveći izazov našoj egzistenciji„.

Vardi podseća da je tehnologija izvršila ogroman uticaj na ekonomiju SAD u poslednjih 50 godina, ali da deluje kao da niko i ne obraća pažnju na to da je zemlja već tri i po decenije u stalnoj ekonomskoj krizi. Citirajući istraživanje MIT-a, istakao je da iako Amerikanci nastavljaju da održavaju bruto nacionalni dohodak zahvaljujući povećanju produktivnosti, zapošljavanje je imalo svoj maksimum oko 1980. a prosečna porodična zarada je u stalnom padu. „To je zbog automatizacije„, rekao je Vardi.

Naravno, nije moglo da prođe bez osvrta na predstojeće predsedničke izbore, a Vardi se začudio da ni jedan predsednički kandidat nije pokazao ni najmanje zanimanje za ovaj problem, iako je jasno da će uticaj automatizacije na povećanje nezaposlenosti imati ogromne političke konsekvence.

Konsultantska kuća Mekinzi (McKinsey) je prošle godine objavila rezultate istraživanja o tome koje ljudske poslove ugrožavaju inteligentne mašine iz kojeg se vidi da su neki poslovi, pre svega dobro plaćena zanimanja kao što su lekari ili direktori hedž fondova, bolje zaštićeni od drugih. Međutim, zanimljivo je i da su neki slabo plaćeni poslovi, poput baštovana ili medicinskih pomoćnika, takođe manje ugroženi od strane automatizovanih sistema. Ali bi zato oko 20 procenata radnog vremena direktora (popularni CEO) moglo biti automatizovano sa postojećim tehnologijama, dok bi se isto moglo desiti i sa gotovo 80 posto referentskih poslova (dakle, nema budućnosti za mlađe referente).

Ovo istraživanje se poklapa sa Vardijevim „mračnim“ predviđanjem, ali je zaključak da bi bilo moguće da se gotovo 45 posto poslova za koje su ljudi plaćeni automatizuje i sa postojećim tehnologijama. Državni sekretar za zapošljavanje, Tomas Perez, predložio je američkim lukama da razmotre upotrebu robotskih kranova i automatizovanih vozila kako bi mogle da ostanu konkurentne na svetskom tržištu – uprkos protivljenju sindikata. Zanimljivo je i da su 2013. dva profesora Univerziteta Oksford predvidela da će čak 47 posto američke radne snage, od teleprodavaca do sekretarica i kuvara, biti ugroženo automatizacijom.

Vardi je u svom obraćanju pozvao naučnike da se okupe kako bi razmotrili da li tehnologija koja se trenutno razvija zaista može doneti boljitak ljudima. „Čovečanstvo je pred verovatno do sada najvećim izazovom, da pronađe smisao života kada nastupi kraj ere „sa znojem lica svog ješćeš hleb„. Moramo da budemo na visini zadatka i da odgovorimo na ovaj izazov„, nadahnuto je zaključio Vardi.

Međutim, treba reći da postoje kritičari ovakvih Vardijevih predviđanja, među kojima su dobitnik Pulicerove nagrade Nikolas Kar i naučnik sa Univerziteta Stenford Edvard Gist. Kar ističe da su ljudska kreativnost i intuicija u susretu sa kompleksnim problemima suštinski nezamenljivi i da predstavljaju prednost u odnosu na računare i njihov precenjen ugled.

Na liniji između pesimista i optimista je Martin Ford, autor knjige Rise of the Robots: Technology and the Threat of a Jobless Future (Uspon robota: Tehnologija i opasnost besposlene budućnosti) skrenuo je pažnju da će automatizacija uticati na sadašnje društvo i da će, ako naučnici i političari ne odgovore na ove izazove „budućnost za mnoge ljude koji nisu na ekonomskom vrhu biti prilično distiopijska„.

Šta nam budućnost donosi kada je reč o razvoju veštačke inteligencije i njenog uticaja na čovečanstvo i dalje je teško razlučiti. Međutim, brzina napretka je takva da ćemo se sa time suočiti već u narednih par decenija. Na nama je da se prilagodimo novonastaloj situaciji i da možda pronađemo novi smisao života bez rada. Ostaje pitanje da li ćemo to uraditi na vreme i da li će nas pohlepa pojedinaca odvesti niz liticu umesto u neko bolje sutra? Da li ćemo i ovog puta biti „na visini zadatka“?