28. јануар: Пад Челинџера
CNN прекинуо је глас из контроле лета: ”Контрола лета пажљиво анализира ситуацију. Очигледно је дошло до великог квара…”. Милиони Американаца пратили су један од најтрагичнијих догађаја ”свемирске ере” у директном преносу на малим екранима 28. јануара 1986. године. Спејс шатл Челинџер (Challenger Space Shuttle) нестао је у облаку дима изнад обале Флориде.
Прошло је тачно 30 година од када се десила ова несрећа, у којој је погинуло седморо астронаута. Вест је потресла и узбуркала јавност. Услед недостатка информација од стране Насе медији су почели са разним претпоставкама и оптужбама, а до данас случај прате теорије завере. Шта се заправо догодило?
Након неколико дана одлагања због временских услова, Челинџер је лансиран хладног јутра у 11:39 по локалном времену. Све је кренуло како треба, а америчке ТВ станице будно су пратиле овај догађај. Након 73 секунде од полетања, десна погонска ракета се одвојила, заковитлао дим, а потом се јавила и ужарена ватрена лопта. Челинџер се распао у ситне делиће.
Услед недостатака информација, новинари су убрзо почели да спекулишу о разлозима и заверама везаним за Челинџерову несрећу. Председник Роналд Реган убрзо је формирао комисију за испитивање несреће којом је председавао бивши државни секретар Вилијам Роџерс. Стручни тим чинили су бројни инжињери, научници и војна лица. Можда најпознатији и најистакнутији од њих су први човек на Месецу Нил Армстронг, као и чувени физичар Ричард Фајнман.
[caption id="attachment_5656" align="aligncenter" width="1024"]
Полетање шатла Челинџер[/caption]
Пре свега захваљујући Фајнмановој експертизи комисија је дошла до следећих закључака: заказала је прстенаста заштита на десној погонској ракети на чврсто гориво. Ово је изазвало рупу на споју ракете-носача па је врели гас излетео под притиском и оштетио спољни резервоар за гориво. Десна ракета се одвојила и распала у делиће, а силе отпора ваздуха учиниле су остало. Остаци шатла срушили су се у Атлански океан.
Комисија је даље закључила да је компанија игнорисала безбедносне тестове, поготово током ванредних временских услова хладног јутра на Флориди 28. јануара 1986. Насини инжењери могли су да открију ове пропусте, али то нису урадили. Ричард Фајнман је био посебно оштар у својој критици оних лица која су била задужена за извођење безбедносних провера.
Шатл програм је 32 месеца био у застоју. Прављене су бројне ревизије и преправке, а приватни и војни сателити лансирани су са других програма. Тек је у септембру 1988. године лансиран следећи шатл, Дискавери. Од тада, шатлови су направили бројне историјске мисије попут учешћа у изградњи Међународне свемирске станице и одржавања телескопа Хабл.
Шатл програм доживео је још једну велику катастрофу 2003. године када је Колумбија уништена током пробоја кроз атмосферу. Програм се поново на кратко опоравио, али је 2011. године ипак отишао у пензију.
Аутор: Борис Клобучар
Извор: Елементаријум]]>