Ima li nade za srpsku nauku?
„Ulaganje u nauku je ulaganje u budućnost zemlje“. Popularna floskula u Srbiji, nimalo iznenađujuće, preti da ostane upravo samo to – popularna. Od početka godine sve učestalije su informacije o smanjivanju ili ukidanju budžeta namenjenih naučnim istraživanjima i izgradnji naučne infrastrukture, a tom problematikom pozabavio se nedavno i Blic iz kojeg prenosimo kompletan tekst posvećen pitanju: da li srpskoj nauci preti bankrot?
Država će zbog restriktivnog budžeta za nauku početi da štedi na pojedinim aktivnostima naučnika poput štampanja monografija, putovanja i naučnih skupova. Novca nema ni za troškove novih objekata, a istraživači upozoravaju da stanje u nauci nikada nije bilo lošije.
Evropska investiciona banka zapretila je zamrzavanjem novca za neke od projekata u nauci koje finansira, jer kasne ili su loše urađeni. To je poslednji u nizu problema koji se u našoj nauci gomilaju od početka godine. Prvo se zbog manje novca u budžetu kasnilo s uplatom godišnje članarine u CERN-u, pa sa novcem za ovogodišnje naučne projekte, a onda je bio blokiran i pristup Oxford University Press-u, jednoj od najuticajnijih elektronskih baza naučnih časopisa, jer nije bila plaćena članarina.
Pojedini projekti poput naučno-tehnološkog parka „Zvezdara” i izgradnje stanova za naučnike, probili su rokove izgradnje i otvaranja. Zbog toga je, kako tvrde izvori „Blica”, Evropska investiciona banka koja je dala kredit za pojedine projekte zapretila zamrzavanjem sredstava do daljnjeg. U pitanju je, inače, kredit od 200 miliona evra koji je trebalo da omogući investicije u naučnu i tehnološku infrastrukturu Srbije od ukupno 420 miliona evra, u toku pet godina. Ostatak sredstava trebalo je da se obezbedi iz budžeta Srbije, pretpristupnih fondova EU, Evropske banke za obnovu i razvoj i Razvojne banke Saveta Evrope. Ovaj sporazum, tada okarakterisan kao istorijski za srpsku nauku, potpisan je 4. marta 2010. godine.
Aleksandar Simonović, direktor Jedinice za upravljanje projektima, poriče ove tvrdnje i odgovara da će sa bankom uskoro voditi pregovore oko daljeg poslovanja. On navodi da će zgrada za mlade naučnike, čija izgradnja kasni, biti završena u septembru. Što se tiče drugih projekata, Simonović kaže da se uskoro očekuje odluka ko će upravljati ovim prirodnjačkim centrom u Svilajncu, da je centralna zgrada Univerziteta u Novom Sadu pri kraju, da je završena prva faza Naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu, te da će uskoro biti obavljen tehnički pregled i primopredaja novog prostora u Istraživačkoj stanici Petnica.
„Da je Vlada pokrenula NTP „Zvezdaru”, premijer bi imao šta da ponudi investitorima iz Silicijumske doline koje je pozvao. Ovako, sve ostaje na praznim parolama. Investicije u naučnu infrastrukturu su obustavljene, mada su sredstva odavno obezbeđena. To je ogromna šteta za našu zemlju.“ kaže Božidar Đelić, nekadašnji ministar za nauku.
Petnica nema novca ni za nedelju dana
„Najveći broj razvijenih zemalja u krizi takođe je stegao kaiš, ali su povećali ulaganje u nauku i obrazovanje, jer znaju da je to dugoročni izlaz iz krize. Kod nas to kao da niko ne razume, pa se uvek režu budžeti za istraživanja i tehnološki razvoj. Problemima u funkcionisanju nauke prilazi se populistički i neselektivno. Srbija ima previše profesionalnih istraživača u odnosu na produkciju rezultata. Taj problem postoji odavno i posledica je snižavanja kriterijuma u dodeli naučnih zvanja.“ ističe Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice Petnica.
„Petnici je ove godine država obećala sedminu sredstava u odnosu na 2010. U međuvremenu smo se uselili u tri puta veći prostor kao deo projekta Vlade Srbije i sada bi trebalo da sav novac od donatora utrošimo samo da taj prostor minimalno održavamo. Nemamo novca ni za nedelju dana normalnog rada i trenutno stojimo u mestu. U stvari, jurimo još nekog sponzora da bismo skrpili nešto para za letnje programe. Takođe očekujemo da dobijemo opremu, jer je to deo projekta koji je podržala Evropska investiciona banka i bez nje polovina novih kabineta i laboratorija gubi smisao.“
Ulagaćemo u opremu umesto u zgrade
Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, ima donekle drugačije viđenje stanja u srpskoj nauci. „Koliko god je moguće redukovaćemo finansiranje izgradnje novog poslovnog prostora da bismo novac uložili u nabavku savremene laboratorijske opreme i obnovu instituta i fakulteta. U ovom periodu prihvaćeno je finansiranje članstva u CERN-u, povećani su troškovi za nabavku inostranih naučnih časopisa i bazu podataka KOBSON i uvećane su članarine u međunarodnim naučnoistraživačkim telima. Privodimo kraju projekte Naučno-tehnološki park (NTP) „Zvezdara“ i gradnju stanova za naučnike. U toku je osnivanje preduzeća za rukovođenje NTP „Zvezdare“ u kojem će biti predstavnici Ministarstva prosvete, Ministarstva finansija, Ministarstva telekomunikacija, Beogradskog univerziteta i Grada Beograda.“
„Uprkos svim problemima, naša nauka je načinila veliki iskorak. Srbija se diči s 12.000 istraživača, a samo u 2012. broj naučnih radova dostigao je 5.356, hiljadu više nego 2011. Beogradski univerzitet je uvršćen na Šangajsku listu 500 odabranih univerziteta. Međutim, iako je broj istraživača porastao, budžet je ostao isti. Zato i želimo da novac za izgradnju poslovnog prostora preusmerimo u nabavku opreme i poboljšanje uslova za istraživanje i obrazovanje u institutima i fakultetima kojim je to najpotrebnije.“ zaključuje Mitrović.
Izvor: Blic]]>