Има ли наде за српску науку?
„Улагање у науку је улагање у будућност земље“. Популарна флоскула у Србији, нимало изненађујуће, прети да остане управо само то – популарна. Од почетка године све учесталије су информације о смањивању или укидању буџета намењених научним истраживањима и изградњи научне инфраструктуре, а том проблематиком позабавио се недавно и Блиц из којег преносимо комплетан текст посвећен питању: да ли српској науци прети банкрот?
Држава ће због рестриктивног буџета за науку почети да штеди на појединим активностима научника попут штампања монографија, путовања и научних скупова. Новца нема ни за трошкове нових објеката, а истраживачи упозоравају да стање у науци никада није било лошије.
Европска инвестициона банка запретила је замрзавањем новца за неке од пројеката у науци које финансира, јер касне или су лоше урађени. То је последњи у низу проблема који се у нашој науци гомилају од почетка године. Прво се због мање новца у буџету каснило с уплатом годишње чланарине у CERN-у, па са новцем за овогодишње научне пројекте, а онда је био блокиран и приступ Oxford University Press-у, једној од најутицајнијих електронских база научних часописа, јер није била плаћена чланарина.
Поједини пројекти попут научно-технолошког парка „Звездара” и изградње станова за научнике, пробили су рокове изградње и отварања. Због тога је, како тврде извори „Блица”, Европска инвестициона банка која је дала кредит за поједине пројекте запретила замрзавањем средстава до даљњег. У питању је, иначе, кредит од 200 милиона евра који је требало да омогући инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра, у току пет година. Остатак средстава требало је да се обезбеди из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе. Овај споразум, тада окарактерисан као историјски за српску науку, потписан је 4. марта 2010. године.
Александар Симоновић, директор Јединице за управљање пројектима, пориче ове тврдње и одговара да ће са банком ускоро водити преговоре око даљег пословања. Он наводи да ће зграда за младе научнике, чија изградња касни, бити завршена у септембру. Што се тиче других пројеката, Симоновић каже да се ускоро очекује одлука ко ће управљати овим природњачким центром у Свилајнцу, да је централна зграда Универзитета у Новом Саду при крају, да је завршена прва фаза Научно-технолошког парка у Новом Саду, те да ће ускоро бити обављен технички преглед и примопредаја новог простора у Истраживачкој станици Петница.
„Да је Влада покренула НТП „Звездару”, премијер би имао шта да понуди инвеститорима из Силицијумске долине које је позвао. Овако, све остаје на празним паролама. Инвестиције у научну инфраструктуру су обустављене, мада су средства одавно обезбеђена. То је огромна штета за нашу земљу.“ каже Божидар Ђелић, некадашњи министар за науку.
Петница нема новца ни за недељу дана
„Највећи број развијених земаља у кризи такође је стегао каиш, али су повећали улагање у науку и образовање, јер знају да је то дугорочни излаз из кризе. Код нас то као да нико не разуме, па се увек режу буџети за истраживања и технолошки развој. Проблемима у функционисању науке прилази се популистички и неселективно. Србија има превише професионалних истраживача у односу на продукцију резултата. Тај проблем постоји одавно и последица је снижавања критеријума у додели научних звања.“ истиче Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница.
„Петници је ове године држава обећала седмину средстава у односу на 2010. У међувремену смо се уселили у три пута већи простор као део пројекта Владе Србије и сада би требало да сав новац од донатора утрошимо само да тај простор минимално одржавамо. Немамо новца ни за недељу дана нормалног рада и тренутно стојимо у месту. У ствари, јуримо још неког спонзора да бисмо скрпили нешто пара за летње програме. Такође очекујемо да добијемо опрему, јер је то део пројекта који је подржала Европска инвестициона банка и без ње половина нових кабинета и лабораторија губи смисао.“
Улагаћемо у опрему уместо у зграде
Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, има донекле другачије виђење стања у српској науци. „Колико год је могуће редуковаћемо финансирање изградње новог пословног простора да бисмо новац уложили у набавку савремене лабораторијске опреме и обнову института и факултета. У овом периоду прихваћено је финансирање чланства у CERN-у, повећани су трошкови за набавку иностраних научних часописа и базу података KOBSON и увећане су чланарине у међународним научноистраживачким телима. Приводимо крају пројекте Научно-технолошки парк (НТП) „Звездара“ и градњу станова за научнике. У току је оснивање предузећа за руковођење НТП „Звездаре“ у којем ће бити представници Министарства просвете, Министарства финансија, Министарства телекомуникација, Београдског универзитета и Града Београда.“
„Упркос свим проблемима, наша наука је начинила велики искорак. Србија се дичи с 12.000 истраживача, а само у 2012. број научних радова достигао је 5.356, хиљаду више него 2011. Београдски универзитет је увршћен на Шангајску листу 500 одабраних универзитета. Међутим, иако је број истраживача порастао, буџет је остао исти. Зато и желимо да новац за изградњу пословног простора преусмеримо у набавку опреме и побољшање услова за истраживање и образовање у институтима и факултетима којим је то најпотребније.“ закључује Митровић.
Извор: Блиц]]>