28. januar: Pad Čelindžera
CNN prekinuo je glas iz kontrole leta: ”Kontrola leta pažljivo analizira situaciju. Očigledno je došlo do velikog kvara…”. Milioni Amerikanaca pratili su jedan od najtragičnijih događaja ”svemirske ere” u direktnom prenosu na malim ekranima 28. januara 1986. godine. Spejs šatl Čelindžer (Challenger Space Shuttle) nestao je u oblaku dima iznad obale Floride.
Prošlo je tačno 30 godina od kada se desila ova nesreća, u kojoj je poginulo sedmoro astronauta. Vest je potresla i uzburkala javnost. Usled nedostatka informacija od strane Nase mediji su počeli sa raznim pretpostavkama i optužbama, a do danas slučaj prate teorije zavere. Šta se zapravo dogodilo?
Nakon nekoliko dana odlaganja zbog vremenskih uslova, Čelindžer je lansiran hladnog jutra u 11:39 po lokalnom vremenu. Sve je krenulo kako treba, a američke TV stanice budno su pratile ovaj događaj. Nakon 73 sekunde od poletanja, desna pogonska raketa se odvojila, zakovitlao dim, a potom se javila i užarena vatrena lopta. Čelindžer se raspao u sitne deliće.
Usled nedostataka informacija, novinari su ubrzo počeli da spekulišu o razlozima i zaverama vezanim za Čelindžerovu nesreću. Predsednik Ronald Regan ubrzo je formirao komisiju za ispitivanje nesreće kojom je predsedavao bivši državni sekretar Vilijam Rodžers. Stručni tim činili su brojni inžinjeri, naučnici i vojna lica. Možda najpoznatiji i najistaknutiji od njih su prvi čovek na Mesecu Nil Armstrong, kao i čuveni fizičar Ričard Fajnman.
[caption id="attachment_5656" align="aligncenter" width="1024"]
Poletanje šatla Čelindžer[/caption]
Pre svega zahvaljujući Fajnmanovoj ekspertizi komisija je došla do sledećih zaključaka: zakazala je prstenasta zaštita na desnoj pogonskoj raketi na čvrsto gorivo. Ovo je izazvalo rupu na spoju rakete-nosača pa je vreli gas izleteo pod pritiskom i oštetio spoljni rezervoar za gorivo. Desna raketa se odvojila i raspala u deliće, a sile otpora vazduha učinile su ostalo. Ostaci šatla srušili su se u Atlanski okean.
Komisija je dalje zaključila da je kompanija ignorisala bezbednosne testove, pogotovo tokom vanrednih vremenskih uslova hladnog jutra na Floridi 28. januara 1986. Nasini inženjeri mogli su da otkriju ove propuste, ali to nisu uradili. Ričard Fajnman je bio posebno oštar u svojoj kritici onih lica koja su bila zadužena za izvođenje bezbednosnih provera.
Šatl program je 32 meseca bio u zastoju. Pravljene su brojne revizije i prepravke, a privatni i vojni sateliti lansirani su sa drugih programa. Tek je u septembru 1988. godine lansiran sledeći šatl, Diskaveri. Od tada, šatlovi su napravili brojne istorijske misije poput učešća u izgradnji Međunarodne svemirske stanice i održavanja teleskopa Habl.
Šatl program doživeo je još jednu veliku katastrofu 2003. godine kada je Kolumbija uništena tokom proboja kroz atmosferu. Program se ponovo na kratko oporavio, ali je 2011. godine ipak otišao u penziju.
Autor: Boris Klobučar
Izvor: Elementarijum]]>