loading...
Sponser

Европа и Русија заједнички на Марсу

ESA) и Руска федерална свемирска агенција (Роскосмос) потписале су 14. марта у Паризу важан документ којим су се и званично удружиле у даљем проучавању Марса. Две агенције ће се фокусирати на наредне мисије у оквиру ExoMars програма потраге за траговима живота на Црвеној планети. За јануар 2016. је планирано лансирање мисије Марс орбитера, док би две године касније требало да полети и ровер који ће обавити мисију на тлу планете. Потписивање споразума ESA и Роскосмос-а (Фото: ESA) Нови партнери су се договорили око поделе задужења на различитим елементима ове две мисије. Тако ће ESA за 2016. обезбедити орбитер за детекцију гасова (Trace Gas Orbiter – TGO) и демонстрациони модул за улазак, спуштање и слетање (Entry, Descent and Landing Demonstrator Module – EDM), док ће за 2018. припремити носач и сам ровер. Роскомосмос, са друге стране, биће задужен за модул за спуштање и површинску платформу за мисију 2018., а за обе мисије ће обезбедити и лансирање. Агенције су се договориле да ће обе обезбедити научне инструменте и да ће блиско сарађивати на експлоатацији научних открића са мисија. Пројекат ExoMars би требало да демонстрира основне технологије које се развијају у оквиру европске индустрије, као што су слетање, истраживање површине, бушење и припрема узорака. То све представља припрему за наредни велики корак у истраживању Марса, а то је организовање мисије која би се са узорцима вратила на Земљу. TGO (Фото: ESA) Што се тиче конкретних задата две најављене мисије, планирано је да се прва састоји од два елемента: TGO и EDM-а. TGO ће из орбите трагати за доказима постојања метана и других атмосферских гасова који би указивали на активне биолошке и геолошке процесе. Такође је планирано да орбитер послужи као релеј за пренос података током мисије 2018. године. EDM би зато већ 2016. требало да слети на површину Марса како би се утврдиле кључне технологије за слетање ровера које је планирано две године касније. ExoMars ровер ће трагати по површини планете за знацима који би указали да ли је на Марсу било живота у прошлости или га можда има и данас. За разлику од ровера Curiosity који увелико испоручује податке са Црвене планете, европски ровер ће бити опремљен бушилицом која ће моћи да извуче узорке са дубине од чак 2 метра. То значи да ће моћи да дође до узорака који су боље заштићени од сурових услова на површини, где радијација и оксиданти могу лако да униште органске материјале. Ровер ће на површину спустити руски модул за слетање на којем ће се налазити и површинска платформа опремљена додатним научним инструментима. ExoMars ровер (Фото: ESA) Споразум о сарадњи две агенције, којим је и дефинитивно обезбеђено остварење ExoMars планова, потписали су генерални директор ESA-е Жан-Жак Дорден (Jean-Jacques Dordain) и директор Роскосмос-а Владимир Поповкин. „Ово је значајан догађај за ExoMars програм који ће донети сарадњу индустрије и научника Европе и Русије кроз заједнички рад на ове две узбудљиве мисије за које ће бити развијене нове технологије којима ће се демонстрирати конкурентност европске индустрије. То је важно као припрема за солидно учешће ESA-е у будућим међународним мисијима истраживања, али и за долажење до одговора да ли је живот икада постојао на Марсу,“ рекао је Жан-Жак Дорден. „Био је то дугачак пут, а обавили смо пуно заједничког посла. ExoMars програм је, након Сојуза, други по величини пројекат који ће се обавити у Короу“ истакао је Владимир Поповкин. „Овиме потврђујемо да се тако велики пројекти морају спроводити кроз међународну сарадњу. Научни подаци које ћемо сакупити током свих планираних мисија важни су за целокупну светску заједницу.“ Занимљиво је да ће и NASA, која се прошле године повукла из овог програма због смањења буџета, ипак пружити важан допринос ExoMars-у пошто треба да испоручи Electra UHF радио опрему за TGO и Mars Proximity линк телекомуникациону и инжењерску подршку за EDM. Приредио: Бојан Живојиновић]]>