loading...
Sponser
0 4

Gde je danas srpska nauka?

Thomson Reuters) liste “Zvezde u usponu” u broju citata naučnih radova iz praktično svih naučnih oblasti. Taj izveštaj je obuhvatio period od 1. januara 2001. do 30. juna 2011 godine. Posledica ovakvog rezultata nije bila hiperprodukcija radova domaćih naučnika već prosta statistička greška u prikazivanju rezultata samih Rojtersovih istraživača. Pozicija srpske nauke u svetu Dakle, ne uzmimajući u obzir okolnosti pod kojima se srpska nauka zaista razvijala, suve brojke su pokazivale da se iz godine u godinu, broj naučno-istraživačkih radova u Srbiji povećavao, mnogo više nego što je to bilo u drugim državama – onih 147 koje su ušle u ovu statistiku. A kako je to moguće? Objašnjenje nije previše komplikovano, a usledilo je tek pošto je doktor Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Zemunu i saradnik Centra za promociju nauke, ukazao na očiglednu nepravilnost. Ukratko, ako pretpostavimo da je u Srbiji 2001. godine bilo objavljeno 30 naučnih radova, a 2002. 45, procenat objava bi se po toj računici uvećavao za čitavih 50 odsto na godišnjem nivou, što bi svakako značilo visok nivo rasta. Tačna brojka objava u dotičnoj godini je svakako bila manja od broja objavljenih radova u nekim drugim zemljama, ali je prema procentu rasta to bio veliki skok, a ova lista računa, pre svega, tu karakteristiku jedne zemlje. I tako je Srbija do 2011 godine izbila na prvo mesto praktično u svim naučnim oblastima po broju citiranosti naučnih radova. Danas se među 147 zemalja Srbija prema broju objava naučnih radova nalazi na 55-om mestu, prema broju citata je na 79-om, dok je na samom začelju ove liste po broju citata po naučnom radu. Dakle,  Essential Science Indicators – što predstavlja određivanje uticajnih individua, institucija, radova, publikacija u određenim naučnim oblastima, kao i istraživačkim oblastima koje mogu imati uticaj na dalji naučni razvoj – podrazumeva rangiranje u sledećim naučnim oblastima: hemija, fizika, matematika, tehničke nauke,  neuro-nauke i ponašanje, informatičke nauke, nauka materijala, biologija i biohemija, nauka biljaka i životinja, farmakologija i toksikologija, poljoprivredne nauke,  ekologija i okolina, prostorne nauke, opšte društvene nauke, klinička medicina, psihijatrija i psihologija. Prema ovim pokazateljima u 2011 godini, najvredniji naučnici u Srbiji prema broju radova su bili naučnici iz oblasti kliničke medicine sa 2.597 radova. Potom slede hemičari i fizičari, zatim matematičari i inženjeri tehničkih nauka. Međutim, prema broju citata najuspešniji srpski naučnici su iz oblasti neuro-nauka koji sa svega 174 rada u 2011. imaju prosečno pet citata  po radu. Trend slabog rezultata i dalje održavaju društvenjaci, naučnici opštih društvenih nauka, koji još uvek imaju jako mali broj radova godišnje (231) sa dosta niskim brojem citiranosti po jednom radu (1,14). Najniže na lestvici su naučnici iz oblasti psihijatrije i psihologije koji godišnje u Srbiji objave svega 170 raova, a budu jedva jednom citirani po radu. Kada se pogleda produkcija naučno-istraživačkih radova iz prethodnih godina, broj radova i broj citata srpskih naučnika je ipak i dalje u blagom porastu. Ne ulazeći u probleme sa kojima se srpski naučnici svakodnevno suočavaju, i koliko je zapravo teško pratiti brojne naučno-tehnološko uspešnije države ekonomski i društveno stabilnije, uz podršku čitave zajednice u nastupajućem periodu možemo očekivati veću efikasnost domaćih naučnika u svim oblastima. Šireći naučnu pismenost, svakako stvaramo plodnije okruženje za ovaj konkretni progres. Izvor: Elementarijum]]>