Где је данас српска наука?
Thomson Reuters) листе “Звезде у успону” у броју цитата научних радова из практично свих научних области. Тај извештај је обухватио период од 1. јануара 2001. до 30. јуна 2011 године. Последица оваквог резултата није била хиперпродукција радова домаћих научника већ проста статистичка грешка у приказивању резултата самих Ројтерсових истраживача.
Дакле, не узмимајући у обзир околности под којима се српска наука заиста развијала, суве бројке су показивале да се из године у годину, број научно-истраживачких радова у Србији повећавао, много више него што је то било у другим државама – оних 147 које су ушле у ову статистику. А како је то могуће? Објашњење није превише компликовано, а уследило је тек пошто је доктор Милован Шуваков, виши научни сарадник Института за физику у Земуну и сарадник Центра за промоцију науке, указао на очигледну неправилност. Укратко, ако претпоставимо да је у Србији 2001. године било објављено 30 научних радова, а 2002. 45, проценат објава би се по тој рачуници увећавао за читавих 50 одсто на годишњем нивоу, што би свакако значило висок ниво раста. Тачна бројка објава у дотичној години је свакако била мања од броја објављених радова у неким другим земљама, али је према проценту раста то био велики скок, а ова листа рачуна, пре свега, ту карактеристику једне земље. И тако је Србија до 2011 године избила на прво место практично у свим научним областима по броју цитираности научних радова.
Данас се међу 147 земаља Србија према броју објава научних радова налази на 55-ом месту, према броју цитата је на 79-ом, док је на самом зачељу ове листе по броју цитата по научном раду. Дакле, Essential Science Indicators – што представља одређивање утицајних индивидуа, институција, радова, публикација у одређеним научним областима, као и истраживачким областима које могу имати утицај на даљи научни развој – подразумева рангирање у следећим научним областима: хемија, физика, математика, техничке науке, неуро-науке и понашање, информатичке науке, наука материјала, биологија и биохемија, наука биљака и животиња, фармакологија и токсикологија, пољопривредне науке, екологија и околина, просторне науке, опште друштвене науке, клиничка медицина, психијатрија и психологија. Према овим показатељима у 2011 години, највреднији научници у Србији према броју радова су били научници из области клиничке медицине са 2.597 радова. Потом следе хемичари и физичари, затим математичари и инжењери техничких наука. Међутим, према броју цитата најуспешнији српски научници су из области неуро-наука који са свега 174 рада у 2011. имају просечно пет цитата по раду. Тренд слабог резултата и даље одржавају друштвењаци, научници општих друштвених наука, који још увек имају јако мали број радова годишње (231) са доста ниским бројем цитираности по једном раду (1,14). Најниже на лествици су научници из области психијатрије и психологије који годишње у Србији објаве свега 170 раова, а буду једва једном цитирани по раду.
Када се погледа продукција научно-истраживачких радова из претходних година, број радова и број цитата српских научника је ипак и даље у благом порасту. Не улазећи у проблеме са којима се српски научници свакодневно суочавају, и колико је заправо тешко пратити бројне научно-технолошко успешније државе економски и друштвено стабилније, уз подршку читаве заједнице у наступајућем периоду можемо очекивати већу ефикасност домаћих научника у свим областима. Ширећи научну писменост, свакако стварамо плодније окружење за овај конкретни прогрес.
Извор: Елементаријум]]>