Tehnologija
Sada čitate
Kickstarter i projekti u Srbiji

Kickstarter je globalna crowdfunding platforma nastala sa željom da se pruži podrška kreativnim projektima koji iz različitih razloga nisu mogli da dođu finansijske podrške neophodne da ugledaju „svetlost dana“. Od svog lasniranja, 28. aprila 2009. godine, više od 10 miliona ljudi je podržalo ovu platformu, sakupljeno je oko 2,2 milijarde dolara, a više od 100 hiljada projekata je uspešno finansirano. Među tim projektima je i jedan iz naše zemlje, o kojem smo svojevremeno snimili i prolog koji možete pogledati na kraju ovog članka. U pitanju je Startit Centar, a s obzirom da se ovih dana otvara prva ispostava izvan Beograda, u Inđiji, ovo je dobra prilika da vam prenesemo utiske i razmišljanja vezana za predstavljanje projekta na Kickstarter-u. Tekst koji sledi je iz „pera“ Zoje Kukić i originalno je objavljen na sajtu Startit.

Kako smo kreirali našu Kickstarter kampanju i prikupili više od 100.000$ za projekat u Srbiji?

Ove zime postigli smo veliki uspeh i zajedno sa domaćom tech zajednicom sakupili novac da krenemo malo intenzivnije u menjanje ovog našeg društva. To je veliki uspeh i iako se prvi koraci već dešavaju, jedna od misija ove kampanje bila je i da pokušamo i svojim primerom ohrabrimo druge sa super idejama da se ne plaše crowdfundinga i da povučemo nogu i pokrenemo niz uspešnih kampanja i iz Srbije, koje su do sada bile gotovo po pravilu uglavnom neuspešne ili nedovoljno ambiciozne.

Ovaj tekst nastaje u cilju ispunjavanja tog cilja — želimo da podelimo sa vama znanja koja smo mi naučili pripremajući i realizujući našu kampanju. Pre nego što krenemo dalje želimo i da kažemo da možete da računate na našu podršku i da ćemo se truditi da pomognemo svakom od vas i konkretnijim savetima, a i promovisanjem kada na to dođe red, tako da budite slobodni da nas kontaktirate ukoliko je potrebno.

Dodatno, par veoma bitnih napomena: naš proizvod i kampanja su bili vrlo specifični i drugačiji od uobičajenih. Umesto za kreiranje proizvoda mi smo skupljali sredstva za ostvarivanje vizije, i umesto pretprodaje proizvoda donatorima smo davali široku paletu uslugica i proizvoda.

Takođe, naš uspeh je pre svega bio rezultat minulog rada i rezultata, činjenice da nas mnogo ljudi dobro i dugo zna i veruje nam — stoga je vrlo moguće da stvari koje su kod nas upalile neće mnogo pomoći vama, ali verujemo da se opšti principi ipak primenjuju na većinu kampanja.Na kraju, u kampanji smo napravili puno grešaka, pa vam možda najviše možemo pomoći sa uputstvima vezanim za to kako da ih ne ponovite.

Sa kojim ciljem pokrećem projekat i da li je Kickstarter najbolja platforma za mene?

Prvi korak u odlučivanju da li je Kickstarter pravo mesto za vaš projekat zavisiće od vašeg proizvoda. Ako u kampanju ulazite sa ciljem da stvorite konkretan proizvod, digitalno ili analogno, na dobrom ste putu — to mu je u neku ruku je osnovna namena.

Ako je, pak, cilj da uzmete investiciju za generalni razvoj firme ili humanitarne svrhe, ne gubite vreme na Kickstarteru. Generalno, ova platforma najbolje performira kada na njoj predstavljate proizvod i omogućavate pretprodaju, no izuzeci su mogući, kao što smo i sami pokazali.

Ta opcija — finansiranje inicijative i programa je svakako ređa, ali se pojavljuje u vidu kampanja za finansiranje filmova i drugih umetničkih projekata, koji takođe daju donatorima i mogućnost da zapravo koriste “proizvod” (dobiju film ili u našem slučaju, npr. rade iz prostora).

Kickstarter ima kriterijume koje svaki projekat mora da ispuni i oni nisu previše komplikovani — morate kreirati nešto što ima svoj završetak u vidu deljenja sa svetom, morate projekat iskreno predstaviti i ne smete tražiti investicije ili novac u dobrotvorne svrhe. Više detalja se nalazi na ovoj stranici i predstavlja obaveznu literaturu za sve koji započinju projekat.

Zar nije Kickstarter zatvoren za projekte iz Srbije?

Iako platforma zvanično nije otvorena za građane Srbije, postoji način da se zaobiđe ova početna prepreka, a to je pronalaženje partnera iz jedne od država koju podržava (SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Holandija, Danska, Irska, Norveška, Švedska, Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Austrija, Belgija, Švajcarska i Luksemburg).

S druge strane, ako hoćete da prikupljate sredstva na ovaj način, Kickstarter nije jedina crowdfunding platforma. Dobra alternativa za one čiji projekat ne ulazi u opseg zahteva Kickstartera je IndieGogo. Pored toga što je otvorena za ceo svet i raznovrsnije projekte, IndieGogo će vam isplatiti sakupljeni novac čak i ako kampanja ne uspe, što nije slučaj sa Kickstarterom.

Mi smo se odlučili na Kickstarter jer je naprosto poznatija i kredibilnija, ima bolje rezultate od drugih i priznatija među tech-entuzijastima širom sveta koji su nama bili ciljna grupa, ali ako dobro razradite kampanju to mora da ne bude previše važno.

Kada početi sa pripremama kampanje?

Odgovor će varirati od projekta do projekta, ali je za uspeh kampanje potrebna minimalna priprema od nekoliko meseci (što je bio i naš slučaj). Međutim, važno je da znate da je nepisani preduslov za svaku crowdfunding platformu da već imate zajednicu  koja će vas podržati – bez veće grupe ljudi koja već poznaje vaš rad i proizvod (individualni ili organizacijski, a idealno oba) dolazak do cilja biće mnogo teži.

Tako da bi odgovor na pitanje u tom slučaju bio: nikada nije rano početi sa pripremama. Čak i ako te pripreme nisu direktno usmerene na izgradnju kampanjske stranice ili snimanje videa, mogućnost za uspeh vaše kampanje povećavate kroz promociju samog proizvoda, upoznavanje ciljane publike sa njim, pa čak i sakupljanjem pratilaca i lajkova na društvenim mrežama.

U jednom članku po pokretanju svoje Kickstarter kampanje, Set Godin je ovo odlično sažeo u svom stilu:

Kickstarter kampanje propadaju kada je pleme ljudi koji veruju u ideju previše malo.

U našem slučaju, zajednica se stvarala tokom proteklih pet godina. Ljudi koji nas čitaju i prate već su neizostavan faktor u svim našim projektima i međusobno se razvijamo — Startit postoji zbog zajednice i zahvaljujući njoj smo uspeli da ova kampanja bude samo nastavak našeg zalaganja.

Ono što je najinteresantnije, je da zajednica tokom kampanje pokazuje svoju pravu snagu. Najbolji pokazatelj ovoga je sjajna podrška onih sa kojima se takmičimo na istom terenu, a pre svega ona koju smo dobili od Infostuda (10.000$ i baneri na svim njihovim sajtovima) i Netokracije (novčana donacija, nekoliko vrlo pozitivnih tekstova i baneri na sajtu).

Konkretna priprema sa naše strane trajala je oko 4 meseca, duplo duže nego što smo planirali.

Kako pripremiti kampanju?

Naizgled veoma jednostavno — treba da znate za koji projekat prikupljate novac, koliko vam je novca potrebno, koja vam je ciljna grupa i kako kroz ovu kampanju da najbolje motivišete baš vašu ciljnu grupu da vas podrži.

Međutim, to nije baš tako jednostavno.

Projekat za koji je potreban novac

U većini drugih slučajeva ovo je jednostavno — verovatno dok ovo čitate već znate šta je to sa čime želite da prikupite novac. Kod nas nije bilo tako, mi smo znali koje promene želimo da uvedemo u našu sredinu, ali nismo bili sigurni šta sve od naših aktivnosti možemo tu staviti, a da bude dovoljno jasno iskomuniciran doprinos široj misiji. Sve što mi radimo doprinosi tome, ali smo pokušali da identifikujemo ono što je najviše uvezano baš sa tim ciljem — jačanja društva uz pomoć tehnologije.

Tako smo se odlučili da kroz kampanju finansiramo dve stvari — izgradnju Startit Centara i razvoj platforme koja će omogućiti velikom broju naših sugrađana da se približi ITu i (samo)zaposli.

Količina novca

Kada odlučite šta hoćete da radite, trebalo bi da vam je finansijski momenat malo jasniji. Mi smo se vodili time da prikupimo dovoljno novca da zapravo ostvarimo zamišljeno, jer nam je jedino to imalo smisla. Ako već prolazimo kroz sav trud oko aktiviranja kampanje, želeli smo da imamo jednu zaokruženu celinu i da se tačno zna šta je sa tim novcem urađeno.

Nemali broj projekata odluči da traži onoliko novca koliko misli da može da prikupi, pa “će se nekako snaći za ostatak”, ali nama to prosto ne deluje fer, jer šta ako se ne snađete? Uzeli ste novac od nekoga i niste ispunili obećanje.

Ciljna grupa

Naš dugogodišnji rad sa startapima nas je naučio da ovo nije toliko jednostavno kao što izgleda, pa je tako bilo i sa nama (iako se protivi svakoj zdravoj logici — ako vaš proizvod rešava neki problem, morate znati kome ga tačno rešava, zar ne?).

Naš prvi problem je nastao u tome što nismo imali dobro oformljenu sliku o ciljnoj grupi kojoj se obraćamo i od koje tražimo podršku. Jedna opcija je bila dijaspora, a druga tech zajednica Zapada, pre svega, Silicijumska dolina.

Za prvu smo smatrali da dobro razume probleme sa kojima se suočava matica, ali i da poseduje dovoljno znanja i mogućnosti da prepozna i podrži kampanju poput naše. Između ostalog, iz zemlje su otišli iz istih razloga iz kojih žele da odu oni koje mi pokušavamo da zadržimo. Za drugu ciljnu grupu nas je vezivalo verovanje da će prepoznati napore širenja i jačanja jedne male i ne baš razvijene zemlje kroz onu oblast koja im je najbliža, a to je tehnologija.

Treću ciljnu grupu — našu zajednicu smo računali da ćemo zahvatiti bez obzira kojoj od prve dve se budemo obraćali, jer smo to mi.

Konstantno smo išli od jedne do druge ciljne grupe, napravili čak 16 različitih scenarija za video (neki su bili i montirani) i stalno se vraćali na početak. Štagod da smo uradili nije bilo dovoljno dobro.

Na kraju smo se, ne baš pametno, odlučili da komuniciramo sa svima odjednom. Sa ovim sada iskustvom posavetovali bismo vas da izaberete onu ciljnu grupu koja vam je najbliža i koja najviše koristi ima od onoga što nudite (u našem slučaju to su bili naši ljudi i naša zajednica, što se ispostavilo da su najveći donatori i podržavaoci).

Promocija

Ovo je veoma važna stavka i kako stručnjaci za crowdfunding platforme kažu, ovo treba da krene i pre, a da bude ekstremno intenzivna u toku kampanje.

Mi smo ovaj deo poprilično loše uradili iz naše perspektive, i možda je bolje da tu ne delimo mnogo saveta, bolje da pročitate one od ljudi koji su u ovome pokidali.

Međutim, važno je reći jednu stvar — brojevi kažu da će najveći broj donacija stići zapravo od ljudi koje već poznajete i sa kojima imate prethodno neki odnos. Recimo, prema ovom istraživanju, moć mreže je očigledna: projekti koji na društvenim mrežama preko pokretača projekata imaju vidljivost među hiljadu ljudi, podižu svoju mogućnost za uspeh za 40%.

I ima jedna važna stvar koju bismo hteli da napomenemo, jer je ljudi često nisu svesni: veliki pledžeri će vam najviše pomoći da dođete do cilja, pa ima logike da se njima i najviše posvetite, tako da je važnije da razmišljate kako da zatvorite one koji su spremni da daju mnogo novca odjednom, nego da se fokusirate na sitne donacije.

O autoru
TajmLajn