loading...
Sponser
0 2

Nauka i privredni razvoj

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privredna komora Srbije organizovali su 28. aprila konferenciju „Nauka i istraživanje u funkciji privrednog i tehnološkog razvoja”. Na skupu na kome je učestvovalo više od tri stotine predstavnika naučnih centara i privrede, razgovaralo se o vezi između nauke i privrede, kako da se te veze ojačaju i da se otvori mogućnost za finansiranje novih primenjenih naučno-istraživačkih projekata. Skup su otvorili ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Ministar Verbić je na otvaranju konferencije istakao je da je veoma važno da privreda ukaže na ono što joj je od nauke potrebno, kako bi istraživanja bila dobro usmerena. „Mi želimo da odredimo prioritete naučno istraživačke delatnosti u kojima želimo veliki i što brži efekat. Definisanje tih oblasti nije nešto što možemo da uradimo sami, to je nešto gde privreda mora da nam ukaže koji su to kanali gde možemo najbrže da dođemo do primene inovacije,“ rekao je ministar Verbić. Ministar Verbić je naglasio da će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Privredna komora Srbije uspostaviti stalno telo za saradnju te dve institucije kako bi definisali najvažnije probleme i iznašli rešenja za njih. Dodao je i da će u maju biti organizovana javna rasprava o nacrtima zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti i zakonu o inovacionoj delatnosti gde se očekuje prisustvo privrednika. „Želimo da odredimo prioritetne oblasti naučno-istraživačke delatnosti u kojima hoćemo veliki i što brži efekat. Definisanje tih oblasti nije nešto što možemo da uradimo sami, to je nešto gde privreda mora da nam ukaže koji su to kanali gde možemo najbrže da dođemo do primene inovacije“, rekao je Verbić. Predsednik PKS Marko Čadež ukazao je da su za oporavak Srbije ključni unapređenje konkurentnosti, produktivnosti i tehnološko osavremenjivanje privrede. To je i preduslov povećanja proizvodnje i izvoza  i uključivanja u međunarodne ekonomske tokove, ukazao je predsednik PKS. „Razvoj  društva zasnovanog na znanju zahteva drugoročna  ulaganja  u obrazovanje, istraživanje i razvoj, inovacioni sistem i IKT infrastrukturu. Razvoj ovog koncepta podrazumeva  poslovni ambijent podsticajan za inovativnost, preduzetništvo i novo zapošljavanje, razvijen finansijski sistem,  dobru povezanost nauke i privrede i aktivnu ulogu države„, poručio je predsednik PKS. naupkssssss Privredna komora Srbije u narednom periodu nastojaće da, kroz rad i komunikaciju sa kompanijama, što pažljivije definiše potrebe privrede i kontinuirano podstiče razvoj preduzetništva zasnovanog na inovativnosti. Čadež je naglasio da je veoma važan segment finansiranje inovativnih delatnosti i  transfera tehnologije, što će biti i tema konferencije, planirane krajem maja, uz učešće međunarodnih partnera sa kojima PKS sprovodi projekat SMART INNO. “Verujem da ćemo već ove godine, usvajanjem ključnih zakonskih dokumenata iz oblasti razvoja, istraživanja i inovacija i Strategije nauke i istraživanja  do 2020, dobiti podsticajniji okvir za veću primenu  nauke i istraživanja u privredi“, poručio je predsednik PKS. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Aleksandar Belić naveo je da je krajem maja primljeno oko 500 novih istraživača, ali da je problem odliva mozgova i dalje veoma izražen. Belić je ukazao da privreda mora da kaže šta joj je potrebno, a to i jeste cilj konferencije – da se čuje šta je potrebno privredi, da se kaže šta strana naučnika može da ponudi i da se naprave zaključci sa panela u pet tematskih oblasti. Državni sekretar je kazao da će novi projektni ciklus za inovacije i tehnološki razvoj početi 1. januara 2016. godine, da će konkursi biti raspisani 1. juna ove godine, a da će rezultati biti objavljeni u septembru. Relevantni projekti u oblasti tehnološkog razvoja biće oni koji prate ciljeve koje će država definisati i oni koji budu ocenjeni kao značajni za privredu. Zoran Petrović, predstavnik Srpske akademije nauka i umetnosti ukazao je da mora da se radi na stvaranju okruženja u kojem će privreda prvo stvoriti svest o potrebi da ulaže u svoju budućnost, svest da je ključna stvar ulaganje u sledeću liniju proizvoda i tehnološki razvoj. „Država treba da stvori zakonsko okruženje koje će omogućiti prelazak kadra obrazovanog u naučnim institucijama u industriju, radi bolje komunikacije industrije i nauke i efikasnije primene i korišćenja potencijala koji postoji u naučnim institutima. Stvaranje malih poduhvata sa velikom marginom profita treba da budu front interakcije privrede i nauke,“ rekao je Petrović. Pomoćnik ministra Branko Bugarski ukazao je da je izazov da se sagleda trenutno mesto srpske nauke u Evropi i mnogo šire, kroz programe posvećene istraživanjima i razvoju, promociji, među kojima je i čitav niz projekta koje finansira Evropska unije u okviru Programa Horizon 2020. Rezimirajući razultate skupa, moderatori okruglih stolova saglasili su se da je teško motivisati privredu da participira u istraživačkim projektima kada se suočava sa problemima opstanka. Nepodsticajan zakonski okvir je jedan od izvora problema, ali je primarni zadatak da se nađe kompromis između onoga što naša naučna zajednica može da ponudi i onoga što su potrebe privrede. Uočeno je i da treba koristiti multidisciplinarni pristup kod kompleksnih problema, kakav je zaštita od poplava. Zaključeno je da treba animirati velike kompanije i motivisati ih da se uključe u proces razvoja novih tehnologija, ali i revitalizaciju postojećih. Državni sekretar Aleksandar Belić podsetio je da se  država povlači se iz uloge rukovodioca i poslodavca, već nastoji da omogući uslove u kojima dolazi do izražaja pojedinačna inicijativa. Naveo je da je partnerstvo između PKS i Ministarstva zaduženog za nauku stvoreno je da bi se pojačala spona između naučnog sektora i privrednog miljea.

Mihailo Vesović, direktor Centra za tehnloške inovacije PKS, rekao je da će biti organizovani i skupovi koji će se baviti segmentiranim problemima. U narednih sedam dana biće formulisani zaključci konferencije, a potom će ministarstvo organizovati pojedinačne panele, uz dodatne konsultacije sa predstavnicima industrije na tematskim sastancima. Programski, konferencija je obuhvatila oblasti: industrija hrane, biotehnologija, elektronika, telekomunikacije i informacione tehnologije, mašinstvo, saobraćaj, robotika, energetika, rudarstvo i energetska efikasnost, nove tehnologije i materijali, arhitektura, urbanizam i građevinarstvo, optimizacija korišćenja zemljišta, vode i vazduha. Izvor: Privredna komora Srbije
]]>