Patenti Mihajla Pupina
Zavoda za intelektualnu svojinu pod nazivom „Čuveni srpski pronalazači i naučnici“, povodom 80 godina od smrti slavnog naučnika i pronalazača, predstavljene su aktivnosti Mihajla Pupina na ostvarivanju zaštite patentom. Kao pronalazač, Mihajlo Pupin je bio aktivan, sa prekidima, pune tri decenije. Najveći broj svojih izuma zaštitio je patentima. Svoju prvu prijavu patenta u SAD Pupin je podneo 14. decembra 1893. godine za pronalazak pod nazivom Apparatus For Telegraphic Or Telephonic Transmission, odnosno aparati za telegrafski ili telefonski prenos, za koji je dobio patent US 519,346 nepunih 5 meseci kasnije. U ovom periodu stvaralaštva koji je obuhvatao period od 1893. do 1903. godine Pupin je dobio ukupno 14 patenata iz oblasti elektrotehnike, a posebno telekomunikacija. Usledila je pauza do 1915. godine kada sledi serija od šest patenata koje je dobio zajedno sa svojim studentom i saradnikom, kasnijim nobelovcem Edvinom Armstrongom. U periodu od dvadesetih godina prošlog veka do svoje smrti 1935. godine dobio je ukupno 21 patent. Pupinovi pronalasci omogućili su ne samo zemaljske telefonske i telegrafske veze na dugim distancama, već je „pupinizacija“ omogućila i primenu podmorskih komunikacionih kablova. Njegov rad je obuhvatio čak i oblast elektronike, kojom se bavio zajedno sa Edvinom Armstrongom, a realizovao je i električne filtere i zvučne generatore, što potvrđuje njegov višestruki talenat. Za poslednji, trideset peti Pupinov američki patent US 2,150,781 prijava je podneta 9. jula 1936. godine, dakle tek posle njegove smrti. Patent za pronalazak pod nazivom Telegraph system, odnosno telegrafski sistem je izdat Pupinovoj ćerki Varvari Pupin Smit dana 14. marta 1939. godine. Istraživanje, koje su u patentnim bazama podataka, kao i dostupnim arhivama sproveli dr Snežana Šarboh iz Zavoda za intelektualnu svojinu i Slobodan Stojković iz Saveza pronalazača Srbije, pokazalo je da je Mihajlo Pupin, pored SAD, dobio veliki broj patenata u još 16 drugih zemalja. Saša Zdravković iz Zavoda za intelektualnu svojinu, koji se pridružio ovom istraživanju, pronašao je analoge Pupinovih patenata iz još 5 zemalja: Indije, Južnoafričke Republike, Meksika, Tasmanije (Australija) i Holandije. Aktuelni podaci ukazuju na skoro 70 patenata iz 20 različitih zemalja sa svih pet kontinenata. Među ovim patentima, iz više razloga su najinteresantniji britanski patenti. Naime, najveći broj Pupinovih patenata iz drugih zemalja potiče upravo iz Velike Britanije. Međutim, ono što je mnogo važnije je činjenica da od pomenutih 17 britanskih patenata za 6 ne postoje odgovarajući američki patenti. To znači da ovih šest britanskih patenata, koji su posebno označeni u tabeli na stranici „Čuveni srpski pronalazači i naučnici“, predstavljaju osnovne patente. Pošto se, osim prvog od ovih šest britanskih patenata (britanski patent GB 13,205 (1895)), svi ostali pozivaju na prioritet ranije podnetih američkih prijava, iz toga proizilazi da je Pupin odgovarajuće prijave prvo podneo u SAD, ali da su mu te prijave odbijene ili da je sam odustao od njih. Inače, predmet ovih prijava predstavljaju Pupinovi pronalasci iz različitih oblasti elektrotehnike, a prevashodno komunikacija. Pored toga, Pupin je za svoje pronalaske dobio 10 patenata u Francuskoj, 8 u Kanadi, 5 u Danskoj, dok je po 4 patenta dobio u Nemačkoj, Španiji i Južnoafričkoj republici i po 2 u Australiji i Meksiku. U ostalim državama navedenim u pomenutoj tabeli je dobio po jedan patent. Izvor: Zavod za intelektualnu svojinu]]>