loading...
Sponser
0 5

Sletanje prve višekratne rakete

Falcon 9, američke kompanije SpaceX, ušla je u istoriju kao prva raketa koja se uspešno prizemljila nakon podizanja tereta u svemir. Ovo je inače bio ukupno 20. let Falcon-a, doduše prvi put sa nadograđenim sistemom potiska. Osnovni cilj misije bilo je podizanje 11 Orbcomm-OG2 satelita, ali to svakako ne bi privuklo ni približnu pažnju kao činjenica da je glavni deo rakete uspešno prizemljen na sletnu zonu kompanije SpaceX u Kejp Kanaveralu na Floridi.

Pogledajte kompletan webcast ovog događaja.
Osnivač SpaceX-a, Ilon Mask, je nakon uspešnog sletanja istakao da mogućnost ove rakete da se vrati na Zemlju i ponovo se iskoristi može značajno da smanji troškove njegove kompanije. Falcon 9 je jednom već ušao u istoriju kada je 2012. postala prva letelica privatne kompanije koja je stupila u kontakt sa Međunarodnom svemirskom stanicom. Od tada je Falcon 9 tri puta isporučivao i vraćao teret, a jedan od narednih ciljeva je prevoz ljudi. „Biće potrebno još nekoliko godina da se utegnemo, da rakete budu u punom kapacitetu upotrebljive više puta. Ovo je bio kritičan korak na putu ka mogućnosti da se stvori grad na Marsu. O tome se ovde radi„, izjavio je Ilon Mask nakon uspešno obavljene misije i još jednom potvrdio da je ultimativni cilj SpaceX-a, „Crvena planeta“. Inače, razvoj rakete Falcon 9 nikako nije tekao glatko. Pre šest meseci jedna raketa je eksplodirala nedugo nakon poletanja i to u okviru misije snabdevanja Međunarodne svemirske stanice. Što se tiče samog povratka rakete na Zemlju kako bi ponovo bila korišćena, to se pokazalo još komplikovanijim – nekoliko prethodnih pokušaja da se raketa spusti na plutajuće platforme u Atlantskom okeanu bili su bezuspešni. Od napuštanja američkog programa Spejs šatl i neuspeha koji su Rusi doživeli sa Buranom, širom sveta se radi na razvoju novih višekratnih sistema za lansiranje tereta u svemir. Uspeh SpaceX-a će svakako dati nov podsticaj razvoju, a tome u prilog ide i informacija da Roskosmos (Federalna kosmička agencija) u programu za period od 2016. do 2025. godine, planira razvoj „kosmičko-raketnog kompleksa sa višekratnim raketnim nosačem lake klase na kosmodromu Vostočni“. Pretpostavlja se da će stvaranje prve faze rakete za višekratnu upotrebu do 2025. godine koštati 12,5 milijardi rubalja. Inače, prvi stepen je i najskuplji deo kod svih raketa (cena motora se kreće u rasponu od 10 do 70 miliona dolara) i otuda ne čude veliki napori i novac koji se ulažu u razvoj novih višekratnih raketnih sistema. Njihovo masovno uvođenje bi u budućnosti donelo značajne uštede u programima svemirskih agencija, što bi otvorilo prostor za neke nove projekte – kao što su recimo povratak na Mesec i konačno osvajanje Marsa.]]>