Sponser
  2. Nauka kafe
0

Nauka kafe

[section label=“Proučavajući fleku“ anchor=“Proučavajući fleku“]Proučavajući fleku Iz kafe se može izdvojiti blizu 1500 različitih supstanci, a tokom njenog pripremanja dešava se 13 različitih hemijskih i fizičkih procesa. Krajnji ukus, izgled i sastav kafe zavise od toga gde je kafa uzgajana, u kakvoj klimi, kakav je sastav zemljišta i da li je dodavano veštačko đubrivo, kada je kafa obrana i na koji način… Zanimljivo je da danas postoje brojne institucije – katedre univerziteta ili samostalni instituti – koje se bave isključivo proučavanjem kafe i svega u vezi s njom: kako se uzgaja, kako se bere, obrađuje, kuva, pije i šta se dešava kada jednom uđe u čovečji organizam. Naučnici koji proučavaju kafu dobri su poznavaoci genetike, botanike, matematike, hemije, biologije, fizike, psihologije, agronomije i mnogih drugih disciplina. Oni među njima koji su se posebno bavili i flekama od kafe i pitali se zašto je njihov izgled drugačiji od oblika mrlja nastalih od drugih napitaka, odnosno zašto izgleda kao da su fleke od kafe uokvirene tamnijim pojasom. Proučavajući ovu pojavu, oni su zaključili da su čestice kafe sferičnog oblika, za razliku od većine drugih napitaka koji imaju duguljaste čestice. Kada se kap kafe na nekoj podlozi suši, tečnost brže isparava na tankim ivicama kapi, pa istovremeno sadržaj iz sredine mrlje struji ka ivicama i ponovo ih ispunjava. Kada sve na kraju ispari, čvrsti komadići koji se mere u mikrometrima ostaju na ivicama formirajući obruč oko mrlje. Kakve to sve ima veze sa oblikom čestica? Sasvim suprotno od onoga što su naučnici pretpostavili, duguljaste čestice u napicima mnogo se pravilnije rasporede i lakše vezuju tokom sušenja, pa ujednačenije popunjavaju površinu mrlje, za razliku od sferičnih zrnaca kafe koja teže da se kreću ka ivicama.

[section label=“Slučaj domaće kafe“ anchor=“Slučaj domaće kafe“]Slučaj domaće kafe

Kafa koju pijemo, bilo da je „domaća“, espreso, kapućino ili bilo koja druga, zapravo je rastvor mlevene kafe u vodi. Većina prženih kafa, ukoliko ih stavimo u hladnu vodu, samo će se delimično rastvoriti. Da bismo od nje napravili ukusan napitak, voda mora prethodno dobro da se zagreje. Kada dostigne 100 ℃, u vodi se zadržava velika količina energije, a voda brzo struji. Granule se tako skoro potpuno rastvore. Onda kafu „zakuvavamo“ – tečnost na trenutak sklanjamo sa ringle da se prohladi i ponovo vraćamo i zagrevamo do ključanja kako bismo se osigurali da je kafa potpuno rastvorena. Pošto je skuvana, kafu iz džezve presipamo u šolju i ona počinje da se hladi – toplota se prenosi na zidove šolje, a šolja istovremeno emituje toplotu u okolni vazduh. Od trenutka kada gotovu kafu, koja je ključala na 100 stepeni, sklonimo sa ringle i sipamo u šolju, pa dok se njena temperatura spusti na 50 ℃, prođe svega jedan minut. No, kako vreme odmiče, njena temperatura sve sporije opada. Isto tako, kafa se brže hladi u crnoj nego u beloj šolji, jer crni predmeti bolje zrače toplotu nego beli. Kafu ćemo brže ohladiti i ako duvamo u njenu površinu ili je mešamo kašičicom. Utvrđeno je i da je korisnije da upotrebimo metalnu kašičicu nego plastičnu, jer ona mnogo bolje apsorbuje toplotu od plastike i predaje je okolini, usled čega se kafa brže hladi. Ako vam se baš žuri da što pre popijete kafu, pomoći će ako u vreo napitak dodate šećer, mleko ili šlag. Autor: Marija Vidić Izvor: Elementarijum Tekst preuzet iz „Vremena nauke“, specijalnog izdanja za nauku i tehnologiju – jednog od 88 projekata promocije i popularizacije nauke, koje u 2012, u okviru javnog poziva, finansijski podržava Centar za promociju nauke.  ]]>