Vremeplov
Sada čitate
22. decembar: Rođendan električnih lampica za jelku

Ukrašavanje jelke za Božić i Novu godinu svakako ne bi bilo potpuno da nema šarenih lampica. Ali pre nego što su počele da se koriste električne sijalica za tu namenu su upotrebljavane sveće, što već samo po sebi ne zvuči preterano bezbedno. Prvi je električne sijalice za jelku (ili božićno drvo) upotrebio Edvard Džonson (Edward H. Johnson) saradnik poznatog američkog pronalazača Tomasa Edisona (Thomas Edison) i potpredsednik kompanije Edison General Electric Co.

To se odigralo 22. decembra 1882. godine kada je Džonson ukrasio malim električnim sijalicama drvo u svom domu. „Džonsonovo zažareno Božićno drvo bilo je vidljivo kroz prozor njegove kuće i to je izazvalo reku ljudi zainteresovanih za ovaj nov način primene elektriciteta da prođu pored njegovog doma.“ reči su kojima je ovaj događaj opisao reporter mičigenskih novina te 1882.

Edison je tri godine kasnije izumeo praktičan način za proizvodnju električnih sijalica, koje su veom brzo postale hit među bogatim slojevima u SAD. Prve komercijalno dostupne lampice pravljene su u nisci od devet fasunga, a u svakom se nalazila minijaturna 32-voltna sijalica sa ugljeničnim vlaknom od 2 sveće (nešto malo manje od 2 kandele). Tek dvadesetih godina prošlog veka sijalice su postale dostupne širim slojevima građanstva, a tada su se pojavile i prve sijalice sa različitim likovima. Četrdesetih godina počele su da se prodaju mehuraste sijalice, pedesetih stižu na jelke i treperave sijalice, a 1955. u upotrebu ulazi plastika kao materijal za njihovu izradu.

Iako je uvođenje električnih sijalica bitno doprinelo smanjenju broja požara u prazničnom periodu zanimljivo je da i dan danas važi pravilo da treba biti obazriv sa ovim vidom novogodišnjih i božićnih ukrasa. Prema jednom nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije 30 odsto ukrasnih svetiljki za jelke predstavljaju direktnu opasnost od požara ili čak strujnog udara u vašem domu. Objavljeni izveštaj predstavlja zaključke dvogodišnjeg monitoriga i testiranja koje je sprovela EK u pet zemalja članica: Mađarskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Holandiji. Testiranje i nadzor tržišta ukrasnih lampi sproveden je od novembra 2007. do maja 2009. godine. U tom periodu u različitim intervalima testirano je 196 slučajnih uzoraka, od jeftinih do najskupljih, na čak 20 administrativnih i tehničkih zahteva koje propisuje Evropska unija i veliki broj njih nije zadovoljilo potrebne standarde.

Ono što je posebno zanimljivo u celoj priči je podatak da je od 196 uzoraka, samo 41 odsto došlo sa kineskog tržišta. To svakako ne ide u prilog ustaljenoj predrasudi da su proizvodi sa „imenom“ po pravilu bezbedniji od „kineskih“. Kako se navodi u članku objavljenom na sajtu Asocijacije potrošača Srbije, dodatni problem je to što za nešto što je privremeno, kao što su praznični ukrasi, nismo spremni da izdvojimo više novca i tako vršimo indirektni pritisak na prodavce i proizvođače koji nam ovakve proizvode nude po nižoj ceni, a samim tim i lošijeg kvaliteta.

Ukoliko ipak ne želite da se odreknete lampica kao ukrasa za vašu jelku preduzmite ove mere predostrožnosti:

– pri kupovini dajte prednost proverenim proizvođačima i kvalitetnim materijalima
– pre nego što ukrasite jelku lampicama, proverite da li ima razbijenih sijalica ili grla, uništenih izolatora ili žica,
– sve lomljive, jestive i zapaljive ukrase pokušajte da stavite na više grane, van domašaja dece i ljubimaca
– lampice s božićnog drveta isključite ako niste kod kuće ili dok spavate.

Priredio: Bojan Živojinović