Nauka
Sada čitate
Ruski svemirski planovi
Sadržaji

Naučno-tehnički savet ruske svemirske agencije Roskosmos (Roskosmose) 24. februara je doneo osnovne odluke za koncept razvoja onog dela ruske kosmonautike koji se tiče letova sa ljudskom posadom za period do 2030. godine i kasnije.

Razvoj ruskog istraživanja svemira će se na osnovu novog koncepta bazirati na dve ključne oblasti:
– modernizaciji i povećanju domaćih (ruskih) svemirskih postrojenja u okviru Međunarodne svemirske stanice (International Space Station – ISS),
– stvaranju naprednih svemirskih postrojenja za operacije nacionalne svemirske stanice i izvođenje programa istraživanja dubokog svemira.

Lansiranje rakete Proton-M sa satelitom Astra 2E - septembar 2013.

Lansiranje rakete Proton-M sa satelitom Astra 2E – septembar 2013.

To praktično znači da Rusija ostaje na ISS-u do 2024. i da nakon toga kreće u realizaciju sopstvene svemirske baze koja će biti odvojena od modula Međunarodne stanice. Konfigurisanje višenamenskog laboratorijskog modula, centralnog modula i naučno-energetskog modula omogućiće stvaranje ruske svemirske stanice koja bi Rusiji pružila siguran pristup svemiru.

U planu je i ponovno aktiviranje misija na Mesec, prvo kroz proučavanje našeg svemirskog pratioca bespilotnim letelicama koje će biti poslate u njegovu orbitu, pa i na površinu. To bi nakon 2030. otvorilo mogućnost povratka ljudi na Mesec. Detaljne studije i konačne odluke u vezi ovih planova biće donete nakon prikupljanja svih izveštaja rukovodilaca raketne i svemirske industrije i dodatnih sastanaka naučno-tehničkog saveta.

Centar za upravljanje letovima Korolev i posada Sojuz TMA-09M na ISS-u

Centar za upravljanje letovima Korolev i posada Sojuz TMA-09M na ISS-u

Jurij Koptev (Юriй Koptev), predsednik naučno-tehničkog saveta (NTS) Roskosmosa, istakao je da su letovi sa ljudskom posadom deo opšte strategije ruskih aktivnosti u svemiru. „Danas smo se definisali dva glavna pravca – kroz Međunarodnu svemirsku stanicu i testiranje lunarnog programa u orbiti Zemlje u dubokom svemiru. I što je najvažnije – u Rusiji postoji zajednički koordinisani pogled na planove. NTS je odobrio osnovni koncept ruskih svemirskih letova sa posadom do 2025. godine. Uzeli smo u obzir moguće promene u finansiranju, a program će biti ažuriran u zavisnosti od ciljeva Roskosmosa i opšteg razvoja aktivnosti u svemiru, uključujući orbitalne sisteme i svemirske letelice. Pitanje razvoja lansirnog vozila za dostizanje visoke orbite, istraživanje Meseca i buduća svemirska istraživanja razmatraćemo detaljnije u na narednom sastanku NTS-a u martu mesecu – tada će biti sačinjen i detaljan dokument u kojem će se razmotriti i celokupna saradnja preduzeća iz ovog sektora.

Budućnost Međunarodne stanice

Svetske svemirske agencije, članice programa ISS-a, svojevremeno su potpisale dokument o finansiranju projekta do 2020. godine. NASA je prošle godine najavila da će podržati produžetak programa do 2024. godine uz mogućnost kasnijeg produžetka i do 2028.

Sojuz 2.1b pred lansiranje jula 2014.

Sojuz 2.1b pred lansiranje jula 2014.

Sa druge strane, iz Rusije su tokom prošle godine stizale izjave na osnovu kojih se nije moglo sa sigurnošću zaključiti da li će Rusija napustiti program već nakon 2020. godine. Tome je, naravno, posebno doprinela ljutnja ruskih političara zbog sankcija koje je zapad uveo zbog dešavanja u Ukrajini. U Roskosmosu su se bojali da ruska vlada neće dozvoliti njihovo učešće na ISS-u nakon 2020. godine. Tada su stizale najave da će Rusija razviti svoju novu svemirsku stanicu koja će za ovu zemlju biti korisnija, pa neće imati dovoljno novaca da istovremeno radi na dva programa. Najavljeno je i da će Roskosmos doneti odluku o učešću u programu ISS-a u decembru 2014., ali je odluka bila odgođena sve do sada.

Kako sada stoje stvari stanje ruske ekonomije je možda i jedan od najvažnijih razloga zašto će Rusija ipak potpisati ugovor za produžetak održavanja ISS-a do 2024. godine. Međutim, to ne znači da je priča oko ISS-a u narednih deset godina zaokružena, jer se još uvek nisu izjasnili ostali učesnici – evropska, japanska i kanadska svemirska agencija. Svi oni još uvek razmišljaju da li će ih održavanje ISS-a previše finansijski opteretiti. Sa vrednošću od oko 100 milijardi dolara to je najskuplji i najsloženiji međunarodni svemirski projekt – a sa masom od preko 400 tona reč je ujedno i o ubedljivo najvećem veštačkom objektu u orbiti oko Zemlje.

Da podsetimo i da je ruski Sojuz, otkada je prekinut program Spejs šatla, ostao jedino prevozno sredstvo za astronaute između Zemlje i ISS-a. NASA za tu uslugu trenutno plaća Rusiji oko 70 miliona dolara po sedištu. Sojuzi će prevoziti američke i astronaute drugih zemalja sve do kraja 2017. godine kada bi trebalo da budu spremne svemirske letelice američkih kompanija Boeing i SpaceX.

Ruska svemirska stanica

Ako neko ima iskustva sa pravljenjem svemirskih stanica onda je to sigurno Rusija. Još od vremena Sovjetskih kosmičkih istraživanja njihovi kosmonauti koristili su ukupno osam samostalnih ruskih (sovjetskih) svemirskih stanica. Najpoznatija je svakako stanica Mir, koja je bila i prva modularna orbitalna stranica. Nakon 15 godina kruženja oko Zemlje, zbog starosti, ali i zbog nedostatka novca, stanica je 2001. godine bila „gurnuta“ u atmosferu, a njeni ostaci su pali u Pacifik.

Prevoz rakete Proton-M u maju 2014.

Prevoz rakete Proton-M u maju 2014.

U svemirskoj stanici Mir kosmonauti su boravili tokom više od 12 godina, od čega je kontinuirano prisustvo posade trajalo deset godina. Pored ruskih, tamo su boravili i astronauti drugih zemalja, pa su recimo američki astronauti tek na Miru imali priliku da ostvare svemirske letove koji su trajali po pola godine. Ruski kosmonaut-lekar dr Valerij Poljakov je na Miru ostvario i danas važeći rekord u trajanju neprekidnog leta od čak 439 dana. Duh sjajne saradnje koji je postojao na Miru, uz koji su pristajali i američki šatlovi, prisutan je i danas među posadama koje borave i rade na ISS-u. Od 2. novembra 2000. pa sve do danas na Međunarodnoj svemirskoj stanici posada je kontinuirano prisutna duže od 14 godina.

Pogled na Moskvu sa ISS-a

Pogled na Moskvu sa ISS-a

 

Rusija inače već nekoliko godina priprema novi višenamenski laboratorijski modul „Nauka“. On je trebalo da bude lansiran pre više od pet godina, ali je u međuvremenu iskrslo puno problema. Prilikom inspekcije pronađene su greške i ustanovljena je kontaminacija u sistemu propulzije (pogon modula), zbog čega je bilo potrebno da se ugrade novi sistemi. Taj modul po svemu sudeći neće biti lansiran pre 2017. godine, a na njega je kasnije trebalo da bude dodat poseban modul-čvorište za pristajanje drugih novih modula.

Prikaz trenutnih modula na ISS-u

Prikaz trenutnih modula na ISS-u

Sve to je pomereno na neodređeno vreme, a odlukom Rusije da posle 2024. godine napusti ISS izgleda da je sada zapečaćena sudbina Međunarodne stanice. Jasno je da NASA, koja već sada ima velikih problema sa finansiranjem svojih misija, neće biti u stanju da pokriva troškove daljeg održavanja i snabdevanja džinovskog kompleksa. Pri tome Roskosmos planira da za sklapanje svoje nove stanice upotrebi upravo module koji još nisu poslati, ali bi trebali da do 2024. postanu deo ISS-a. Jedino se neće iskoristiti sadašnji glavni moduli ruskog dela ISS-a Zora i Zvezda, koji su već stari preko 15 godina. Ova dva modula su ključna za korigovanje orbite ISS-a, a u Zori se nalaze i zalihe goriva koje se obnavljaju tankiranjem iz ruskih automatskih teretnih letelica serije Progres. Kada dođe vreme za to, ova dva modula verovatno će se upotrebiti za „guranje“ ISS-a u Zemljinu atmosferu nakon čega će se stanica raspasti, a njeni delovi završiti u okeanu.

Modul Zora

Modul Zora

 

Dakle, nova ruska stanica će se u startu bazirati na modulu Nauka, zatim na novom, još uvek neimenovanom, modulu-čvorištu sa pet mesta za spajanje dodatnih modula, kao i naučno-energetskom modulu sa solarnim panelima, koji se takođe priprema za ISS . Sve to će se odvući u orbitu nove ruske svemirske stanice. Ako ne dođe do nekih grandioznih promena u planovima ostalih agencija ili privatnih svemirskih kompanija (a to je u ovom trenutku praktično nemoguće) nakon 2024. pored Rusije će još jedino Kina imati svoju svemirsku stanicu. Naime, Kinezi za kraj ove decenije planiraju da započnu sklapanje svoje modularne svemirske stanice koja će biti slična nekadašnjem Miru.

Između politike i finansija

Roskosmos uprkos značajnim planovima je i dalje na velikim mukama koje su uglavnom u domenu sukoba želja i mogućnosti – kao i obično u pitanju su političke želje i obećanja sa jedne i finansijske mogućnosti sa druge strane. Rusija u ovom trenutku ulaže velika sredstva u izgradnju novog kosmodroma Vostočni u Amurskoj oblasti na ruskom Dalekom istoku. Kada bude završen Vostočni će zameniti kosmodrom Bajkonur u Kazahstanu.

Kosmodrom Vostočni u junu 2014.

Kosmodrom Vostočni u junu 2014.

Premijerno lansiranje rakete iz Vostočnog trebalo je da se obavi sledeće godine, a ruska vlada je želela da 2018. godine sa novog kosmodroma poleti i novi ruski svemirski brod kako bi se što pre opravdala velika ulaganja. Vladimir Putin je to najavio još pre dve godine, ali to sasvim izvesno neće biti izvodljivo. U Roskosmosu sada planiraju da umesto svemirskog broda lansiraju jedan autonomni istraživački modul koji će imati mogućnost da ga posećuje posada iz orbitalne stanice. To lansiranje bi tako ipak bilo u okviru programa letova sa ljudskom posadom, pa bi se bar donekle zadovoljile želje političara.

Mesec - jedan od svemirskih ciljeva Rusije

Mesec – jedan od svemirskih ciljeva Rusije

Rad na razvoju novog ruskog svemirskog broda, koji treba da nasledi Sojuz čija je osnovna konstrukcija stara već pola veka, predstavlja posebnu priču. Po svemu sudeći njegov prvi probni let bez posade neće se obaviti pre 2021. godine. Tako bi prvi let sa posadom bio zakazan najranije za 2024.

Nakon marta biće jasniji pravac Roskosmosa u narednim decenijama, mada ostaje pitanje koliko će taj pravac biti finansijski održiv na duže staze. Na sreću za Ruse, ali na nesreću za globalno istraživanje svemira, ni NASA-i ne cvetaju ruže, a pored finansijskih, američka svemirska agencija ima problema i da tačno definiše ciljeve za buduće letove sa ljudskom posadom, iako se uveliko razvija velika raketa-nosač SLS (Space Launch System – svemirski lansirni sistem), kao i novi svemirski brod Orion.

O autoru
TajmLajn