loading...
Sponser
0 1

3. februar: Luna 9

Replika svemirske letelice Luna 9 u Memorijalnom muzeju kosmonautike u Moskvi[/caption] U nešto malo manje od 100 kilograma, koliko je bio težak Lunin hermetički zatvoren lender, bio je sapkovan kompletan televizijski sistem, radio oprema, naučni uređaji, kontrola temperature i napajanje. Posebno je važan bio televizijski sistem koji je omogućio Luni da zabeleži panoramski snimak okolnog predela, kao i obližnjih stena i da te snimke pošalje na Zemlju. Signal sa Meseca je krenuo pet minuta nakon sletanja, a Luna 9 se javljala kući sve do 6. februara kada je konačno iscrpela baterisjko napajanje. [caption id="attachment_2732" align="aligncenter" width="451"] Značka misije Luna 9[/caption] Luna 9 je bila dvanaesti pokušaj Sovjetskog saveza da meko spusti letelicu na Mesec i predstavljala je važan korak na komplikovanom putu slanja ljudi na našeg nebeskog suseda – iako su Sovjeti imali početnu prednost u odnosu na SAD na kraju će ovu trku dobiti druga strana uspešnim sletanjem misije Apolo 11 u julu 1969. [caption id="attachment_2734" align="aligncenter" width="789"]Snimak mesečeve površine koji je napravila Luna 9 Snimak mesečeve površine koji je napravila Luna 9[/caption] Za Lunu 9 je vezana i zanimljiva priča o tome kako su objavljeni njeni snimci sa Meseca. Pošto sovjetski zvaničnici nisu želeli da ih odmah puste u javnost oni su „procureli“ drugim putem. Naime, ekipa iz Džodrel Benk opservatorije (Jodrell Bank Observatory) u Engleskoj, koja je nadzirala let Lune, primetila je da sa letelice stiže signal čiji je format sličan Radiofaks sistemu koji su koristili novinski izdavači za slanje slika. Britanski Daily Express je ubrzo obezbedio opservatoriji odgovarajući prijemnik tako da su snimci Lune 9 ubrzo dekodirani i objavljeni širom sveta. https://www.youtube.com/watch?v=3BKtYSVNM9A]]>