Наука кафе
[section label=“Проучавајући флеку“ anchor=“Проучавајући флеку“]Проучавајући флеку
Из кафе се може издвојити близу 1500 различитих супстанци, а током њеног припремања дешава се 13 различитих хемијских и физичких процеса.
Крајњи укус, изглед и састав кафе зависе од тога где је кафа узгајана, у каквој клими, какав је састав земљишта и да ли је додавано вештачко ђубриво, када је кафа обрана и на који начин…
Занимљиво је да данас постоје бројне институције – катедре универзитета или самостални институти – које се баве искључиво проучавањем кафе и свега у вези с њом: како се узгаја, како се бере, обрађује, кува, пије и шта се дешава када једном уђе у човечји организам.
Научници који проучавају кафу добри су познаваоци генетике, ботанике, математике, хемије, биологије, физике, психологије, агрономије и многих других дисциплина.
Они међу њима који су се посебно бавили и флекама од кафе и питали се зашто је њихов изглед другачији од облика мрља насталих од других напитака, односно зашто изгледа као да су флеке од кафе уоквирене тамнијим појасом. Проучавајући ову појаву, они су закључили да су честице кафе сферичног облика, за разлику од већине других напитака који имају дугуљасте честице. Када се кап кафе на некој подлози суши, течност брже испарава на танким ивицама капи, па истовремено садржај из средине мрље струји ка ивицама и поново их испуњава. Када све на крају испари, чврсти комадићи који се мере у микрометрима остају на ивицама формирајући обруч око мрље.
Какве то све има везе са обликом честица? Сасвим супротно од онога што су научници претпоставили, дугуљасте честице у напицима много се правилније распореде и лакше везују током сушења, па уједначеније попуњавају површину мрље, за разлику од сферичних зрнаца кафе која теже да се крећу ка ивицама.
[section label=“Случај домаће кафе“ anchor=“Случај домаће кафе“]Случај домаће кафе
Кафа коју пијемо, било да је „домаћа“, еспресо, капућино или било која друга, заправо је раствор млевене кафе у води. Већина пржених кафа, уколико их ставимо у хладну воду, само ће се делимично растворити. Да бисмо од ње направили укусан напитак, вода мора претходно добро да се загреје. Када достигне 100 ℃, у води се задржава велика количина енергије, а вода брзо струји. Грануле се тако скоро потпуно растворе.
Онда кафу „закувавамо“ – течност на тренутак склањамо са рингле да се прохлади и поново враћамо и загревамо до кључања како бисмо се осигурали да је кафа потпуно растворена.
Пошто је скувана, кафу из џезве пресипамо у шољу и она почиње да се хлади – топлота се преноси на зидове шоље, а шоља истовремено емитује топлоту у околни ваздух. Од тренутка када готову кафу, која је кључала на 100 степени, склонимо са рингле и сипамо у шољу, па док се њена температура спусти на 50 ℃, прође свега један минут. Но, како време одмиче, њена температура све спорије опада.
Исто тако, кафа се брже хлади у црној него у белој шољи, јер црни предмети боље зраче топлоту него бели. Кафу ћемо брже охладити и ако дувамо у њену површину или је мешамо кашичицом. Утврђено је и да је корисније да употребимо металну кашичицу него пластичну, јер она много боље апсорбује топлоту од пластике и предаје је околини, услед чега се кафа брже хлади. Ако вам се баш жури да што пре попијете кафу, помоћи ће ако у врео напитак додате шећер, млеко или шлаг.
Аутор: Марија Видић
Извор:
Елементаријум
Текст преузет из „Времена науке“, специјалног издања за науку и технологију – једног од 88 пројеката промоције и популаризације науке, које у 2012, у оквиру јавног позива, финансијски подржава Центар за промоцију науке.
]]>
