Откривени трагови древног језера на Марсу
NASA је објавила нове налазе који иду прилог теоријама да је на Марсу некада било текуће воде на површини. На основу анализе најновијих снимака које је забележио Марсовски извиђачки орбитер (Mars Reconnaissance Orbiter – MRO) дошло се до закључка да је кратер МекЛахлин (McLaughlin) некада представљао језеро. Кратер је иначе широк 92 и дубок 2,2 километра, а научници сматрају да је у далекој прошлости био испуњен водом која је пристизала из извора испод површине „црвене планете“.
Џозеф Мислински (Joseph Michalski) са Планетарног научног института (Planetary Science Institute) у Тусони, Аризона, и његови сарадници, су за анализу састава земљишта у кратеру користили спектрометар на орбитеру (Compact Reconnaissance Imaging Spectrometer for Mars – CRISM). На основу дигитално обрађених података дошло се до закључка да камење на дну кратера садржи између осталог карбонате и глину који настају у присуству воде. С обзиром да до кратера не води ни један уочљив површински канал, а да са друге стране постоје назнаке мањих канала у зидовима кратера намеће се закључак да је вода стизала из подземног извора. Ово откриће је важно и због тога што је потврдило претпоставке научника да су на Марсу, слично као на Земљи, језера настала водом из подземног извора највероватнија на нижим регионалним висинама. Такав је управо случај са кратером МекЛахлин који је лоциран на најнижем делу неколико стотина километара дугог нагиба у северном делу Арабиа Тера (Arabia Terra) региона.
Ови нови докази постојања воде испод површине Марса представљају додатни комад у комплексној слагалици на којој је осликана рана еволуција Марса. Сматра се да је површина „црвене планете“ сада усред сушног периода дугог 600 милиона година и то толико сушног да је постојање било каквог површинског живота незамисливо. Међутим, у последњој деценији накупили су се бројни докази који поткрепљују теорију да је вода некада слободно текла површином Марса. Међу тим доказима је, да подсетим, и снимак остатака древног воденог тока који је у септембру научинио ровер Радозналост (Curiosity).
Б. Живојиновић]]>