Tehnologija
Sada čitate
Rudnici u svemiru – novi industrijski hit

Kada se govori o daljem razvoju svemirskog istraživanja, izgradnji novih svemirskih stanica, osvajanju Marsa, letovima u duboki kosmos, kao glavni kamen spoticanja obavezno se navodi novac. I to nije toliko problem što nešto treba da se plati, pre svega resursi, već što je potrebno strašno puno novca da bi se materijal samo podigao u orbitu. U načnoj fantastici, bar onoj u kojoj je ljudska rasa savladala početne teškoće i raširila se po svemiru, kao ključno rešenje za jeftinu nabavku svih mogućih resursa navodi se rudarenje po asteroidima. A asteroida tamo napolju ima u ogromnim količinama, i što je još važnije nisu previše udaljeni od Zemlje.

Rudnik na asteroidu i izgradnja svemirske stanice

Najzanimljivija lokacija za nove rudnike je asteroidni pojas između orbita Zemlje i Marsa. Uglavnom u cilju procene rizika od sudara sa njima astronomi su u prethodne tri decenije otkrili i oko 9 hiljada asteroida koji se kreću blizu naše planete. A da bi se dospelo do njih 1.700 potrebno je energije koliko da se stigne i do Meseca. To zvuči dovoljno dobro da se pojave i prvi svemirski rudari zainteresovani za eksploataciju asteroida. U razmaku od samo godinu dana pojavile su se dve kompanije koje planiraju ulazak u ovaj potencijalno visokoprofitabilan biznis, koji sa druge strane zahteva podjednako velika inicijalna ulaganja. Prošle godine svoje planove predstavila je kompanija Planetary Resources, dok se ovog januara javnosti predstavila i kompanija Deep Space Industries.

I tako izgleda da asteroidi uskoro neće služiti samo da bi ih izbegavali već i za vađenje dragocenih resursa, u početku za nove svemirske misije, a kasnije, ko zna, možda i za isporuku nazad na Zemlju. Ono što je najvažnije jeste da rudarenje po asteroidima predstavlja za našu planetu najbolje rešenje kada je reč o ekologiji i zaštiti životne sredine. Pri tome se procenjuje da veliki broj asteroida u sebi nosi bogate naslage metala kao što je gvožđe, zlato, platina, ali i zaleđene vode. Sve to je neophodno za širenje naše civilizacije u kosmos, ali i za razvoj ukupne zemaljske ekonomije.

Svemirski rudari

Na konferenciji za medije upriličenoj 22. januara kompanija Deep Space Industries je najavila lansiranje malih prospektor misija na asteroide već za 2015 godinu. Krajnji cilj je da se kosmičkih resursi koji sada besciljno plutaju naokolo pretvore u raketno gorivo, solarne panele i nosače za svemirske letelice i to odmah na licu mesta, u svemiru. Time što bi gorivo i materijal za konstruisanje dolazio iz svemirskih izvora, umesto da se podiže sa površine planete, troškovi svemirskog istraživanja i daljeg razvoja drastično bi bili smanjeni.

Automatizovane letelice-prospektori (tragači za zlatom) koji bi bili lansirani 2015. pripremili bi teren za narednu misiju, planiranu za 2016. koja bi na Zemlju donela i prve uzorke materijala sa asteroida. Planirano je da ti uzorci budu težine između 30 i 70 kilograma, što bi predstavljalo zamašnu količinu i izvor velike radosti za istraživače. Tako bi se ujedno dobio test materijal za ispitivanje tehnika rudarenja, rafinisanja i proizvodnje u svemiru.

Čelni čovek kompanije Rik Tumlison (Rick Tumlinson) naveo je da krajnji cilj Deep Space Industries predstavlja logičan sledeći korak nakon istraživačkih projekata finansiranih od strane države. Pri tome je povukao paralelu između NASA-inog programa letova sa ljudskom posadom i ekspedicije Luisa i Klarka (Lewis and Clark Expedition) do pacifičke obale SAD koju je finansirao tadašnji predsednik Tomas Džeferson (Thomas Jefferson) i nakon koje je usledio talas naseljenika. „Mi smo naseljenici i trgovci na putu ka sledećoj granici,“ zaključio je Tumlison.

Prikupljanje goriva sa asteroida

Među različitim elementima koji bi mogli da se nađu na asteroidima jedan od najvažnijih, posebno u ranoj fazi projekta, jeste voda. Zvaničnici u obe kompanije, Deep Space Industries i Planetary Resources, se slažu da tu leži novac koji bi brzo mogao da se povrati jer od te vode bi moglo da se pravi raketno gorivo. Kao prvo tržište uočeni su komunikacioni sateliti koji bez goriva ostanu mnogo pre nego što im otkaže oprema. Iako bi oni u teoriji mogli da se dopunjuju, slanje goriva sa Zemlje je preterano skupo, pa se ovi sateliti, kada uđu u rezervu, šalju na takozvane grobljanske orbite kako ne bi izazvali neki sudar. Međutim, gorivo koje bi bilo proizvedeno od vode sa asteroida moglo bi da produži operacioni vek ovih satelita i da ujedno smanji gomilanje svemirskog đubreta u orbiti. Pri tome se procenjuje da svaki dodatni mesec rada vredi 5 do 8 miliona dolara operaterima komunikacionih satelita.

Interesovanje koje su pokazale ove dve kompanije vezano za svemirsko rudarstvo ponovo je pokrenulo priču o potrebi da se kreira zakonski okvir koji definiše svojinska prava u svemiru. Prema Sporazumu o spoljnom svemiru (Outer Space Treaty) iz 1967. države mogu da polažu pravo na neko nebesko telo uključujući i asteroid. Tu se međutim uopšte ne pominje mogućnost da individualci zauzmu neki svemirski kamen.

Prikuljanje goriva sa asteroida

Specijalista za svemirsko pravo i profesor na Linkoln univerziteta u Nebraski (University of Nebraska-Lincoln), Frans von der Dank (Frans von der Dunk) istakao je u razgovoru za The Christian Science Monitor da je tu prazninu trebalo da popuni Sporazum o Mesecu (Moon Treaty) iz 1979. Njime je međutim zabranjeno da individualci i korporacije polažu pravo vlasništva nad nebeskim objektima, već je to pravo ostavljeno samo međunarodnim i vladinim organizacijama. Što se tiče iskopavanja rude sa asteroida ni jednim zakonom to trenutno nije pokriveno i suštinski ništa ne sprečava kompanije da spuste svoje letelice gde god im padne na pamet.

Postoji konsenzus da je sada pravo vreme da se time pozabavimo pre nego što nastane prava „zlatna groznica“ rudarenja po svemiru. Jer samo je pitanje vremena kada će se pojaviti još neka kompanija sa sličnim planovima, a ako se nekoliko njih uputi u svemir bez definisanih zakonskih okvira u kojima bi radili mogao bi da usledi još jedan Divlji zapad.

Bojan Živojinović