loading...
Sponser
0 2

Predviđanje Supernove

Ostaci prve supernove zabeležene u ljudskoj istoriji - RCW 86 je uočena u Kini 185. godine P.N.E. (Foto: NASA/ESA/JPL-Caltech/UCLA/CXC/SAO) To je ono što se za sada zna, a ono što do sada nije bilo poznato je kada će do supernove doći. Naučnici sada smatraju da je predviđanje ove eksplozije moguće na osnovu upozoravajućih izliva energije koji se dešavaju pre supernove. Kako bi bolje ispitali ovu pretpostavku astronomi su koristili tri teleskopa – opservatoriju Palomar (Palomar Observatory), Veoma veliki niz (Very Large Array) i NASA-inu Svift misiju (Swift mission) – kojima su osmatrali zvezdu udaljenu 500 miliona svetlosnih godina. Zvezda koja je inače 50 puta masivnija od Sunca na kraju je eksplodirala kao supernova nazvana SN 2010mc. Prema podacima istraživanja 40 dana pred konačnu eksploziju umiruća zvezda je proizvela jedan masivan izliv kojim je oslobođena velika količina materijala – otprilike 1 procenat sunčeve mase što predstavlja nestvarnih 3300 puta više od mase naše planete – i to brzinom od oko 7,2 miliona kilometra na čas. Pri tome je ova eksplozija oslobodila oko milion puta više energije nego što naše Sunce izrači za godinu dana. Mada je i to za nekih 5000 puta manje od energije koja se izbaci tokom same supernove. Simulacija sudara dva sloja materije izbačene iz masivne zvezde prilikom dve pulsirajuće erupcije supernove (Slika: Ke-Jung Chen/School of Physics and Astronomy, Univ. Minnesota) Jedan od autora studije u kojoj se istražuje mogućnost predviđanja supernove, Mensi Kaslival (Mansi Kasliwal) sa Naučnog instituta Karnegi u Pasadeni, Kalifornija (Carnegie Institution for Science), ističe da je „iznenađujuće koliko je kratak vremenski period između erupcije koja joj prethodi i same supernove – samo mesec dana je tek delić na vremenskoj skali od 10 miliona godina života zvezde.“ Naučnici smatraju da povezanost dva događaja i relativno mali vremenski razmak između njih nikako nisu slučajnost, a modeli verovatniće pokazuju da je šansa da je izliv slučajno prethodio supernovi samo 0,1 posto. Poredeći podatke iz tri predložena modela za nastanak „predviđajuće“ eksplozije istraživači su došli do zaključka da su gravitacioni talasi ti koji su pomogli da se masa izbaci u atmosferu zvezde. Gravitacioni talasi predstavljaju fluktuacije izazvane izguravanjem materije zbog potiskivanja i potapanja koje proizvodi sama gravitacija. U slučaju zvezde kao što je naše Sunce, energija koja se emituje zahvaljujući fuziji vodonika u helijum duboko i središtu vrši pritisak na spoljni deo zvezde, ali joj protivtežu uglavnom pravi pritisak gravitacije ka unutrašnjosti. Međutim, ukoliko sjaj zvezde poraste preko određenog nivoa, takozvane Edingtonove granice, pritisak prema spolja koji je rezultat radijacije postaje dovoljno jak da savlada gravitaciju i tada dolazi od odliva materijala iz zvezde. „Naše otkriće supernove SN 2010mc pokazuje da možemo označiti predstojeću smrt masivne zvezde. Predviđajući eksploziju možemo da uhvatimo sam događaj.“ zaključuje Kaslival. Naučnici su svoje nalaze objavili 7. februara u magazinu Nature. Izvor: Space.com]]>