Recikliranje satelita
Defense Advanced Research Projects Agency – DARPA) koja je pre nekoliko dana objavila i kratak video na kojem je prikazano kako bi ta operacija otprilike izgledala.
Cela caka je u tome da se pronađe način da se na što jednostavniji način dođe do komunikacionih satelita u geostacionarnoj orbiti, na oko 35 hiljada kilometara iznad Zemlje, koji kada im istekne radni vek uglavnom ostaju da plutaju gomilajući svemirsko đubre. Na njihovo mesto bi zatim, nakon skupog lansiranja, došao potpuno novi komunikacioni satelit iako na „otpacima“ često ostaju sasvim upotrebljive antene, solarni paneli i druge komponente.
Projekat DARPA-e je dobio naziv Feniks (Phoenix program), a plan je da se razvije nova klasa veoma malih satleta (nije greška u kucanju, zaista se tako zovu), sličnih nano satelitima, koji bi mogli da se pošalju u gostacionarnu orbitu na najeekonomičniji mogući način – u paketu sa lansiranjem regularnog komercijalnog satelita. Satlet bi, kada dospe u orbitu, locirao nefukncionalni satelit i prikačio se na njegovu antenu uz pomoć robotizovanog sistema, kreirajući praktično novi svemirski sistem.
http://www.youtube.com/watch?v=QQ0mSNsGlcQ
Pored satleta predviđeno je da se dizajnira sistem za isporuku tereta u orbitu (payload orbital delivery system – PODS) koji bi nosio satlete na komercijalnom letu. Odvojeno od toga na geostacionarnu orbitu bi bio postavljen i satelit za servisiranje satelita, koji bi bio neka vrsta matičnog broda za satlete – oni bi se nakon lansiranja oslobodili iz PODS-a i spojili sa servisnom stanicom.
Naravno, cela ova priča će u početku (ako zaista i bude ostvarena) služiti u svrhe Pentagona, odnosno snižavanja troškova održavanja komunikacione mreže namenjene američkoj vojsci i saveznicima u operacijama širom sveta. Sa druge strane, dugoročno gledano, to bi moglo predstavljati spasonosno rešenje za sve veću gužvu u grobljanskoj orbiti u koju se „smeštaju“ isluženi sateliti kako ne bi udarili u funkcionalne svemirske letelice. DARPA je inače najavila da će prva demonstracija sistema za recikliranje u orbiti biti obavljena već 2015 godine, tako da nećemo morati da čekamo dugo da vidimo rezultate ovog poduhvata koji nije ni malo jednostavan, ali bi mogao da značajno utiče na ekonomski model svemirskih operacija.
Na kraju da pomenem da ovo nije jedini poduhvat vezan za servisiranje satelita. Naime, NASA radi na misiji robotizovanog tankovanja gorivom (Robotic Refueling Mission – RRM). RRM se od jula 2011. nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici (International Space Station – ISS) kako bi se ispitale tehnologije neophodne za popravku i tankovanje satelita u orbiti.
B. Živojinović]]>