Рециклирање сателита
Defense Advanced Research Projects Agency – DARPA) која је пре неколико дана објавила и кратак видео на којем је приказано како би та операција отприлике изгледала.
Цела цака је у томе да се пронађе начин да се на што једноставнији начин дође до комуникационих сателита у геостационарној орбити, на око 35 хиљада километара изнад Земље, који када им истекне радни век углавном остају да плутају гомилајући свемирско ђубре. На њихово место би затим, након скупог лансирања, дошао потпуно нови комуникациони сателит иако на „отпацима“ често остају сасвим употребљиве антене, соларни панели и друге компоненте.
Пројекат DARPA-е је добио назив Феникс (Phoenix program), а план је да се развије нова класа веома малих сатлета (није грешка у куцању, заиста се тако зову), сличних нано сателитима, који би могли да се пошаљу у гостационарну орбиту на најеекономичнији могући начин – у пакету са лансирањем регуларног комерцијалног сателита. Сатлет би, када доспе у орбиту, лоцирао нефукнционални сателит и прикачио се на његову антену уз помоћ роботизованог система, креирајући практично нови свемирски систем.
http://www.youtube.com/watch?v=QQ0mSNsGlcQ
Поред сатлета предвиђено је да се дизајнира систем за испоруку терета у орбиту (payload orbital delivery system – PODS) који би носио сатлете на комерцијалном лету. Одвојено од тога на геостационарну орбиту би био постављен и сателит за сервисирање сателита, који би био нека врста матичног брода за сатлете – они би се након лансирања ослободили из PODS-а и спојили са сервисном станицом.
Наравно, цела ова прича ће у почетку (ако заиста и буде остварена) служити у сврхе Пентагона, односно снижавања трошкова одржавања комуникационе мреже намењене америчкој војсци и савезницима у операцијама широм света. Са друге стране, дугорочно гледано, то би могло представљати спасоносно решење за све већу гужву у гробљанској орбити у коју се „смештају“ ислужени сателити како не би ударили у функционалне свемирске летелице. DARPA је иначе најавила да ће прва демонстрација система за рециклирање у орбити бити обављена већ 2015 године, тако да нећемо морати да чекамо дуго да видимо резултате овог подухвата који није ни мало једноставан, али би могао да значајно утиче на економски модел свемирских операција.
На крају да поменем да ово није једини подухват везан за сервисирање сателита. Наиме, NASA ради на мисији роботизованог танковања горивом (Robotic Refueling Mission – RRM). RRM се од јула 2011. налази на Међународној свемирској станици (International Space Station – ISS) како би се испитале технологије неопходне за поправку и танковање сателита у орбити.
Б. Живојиновић]]>