Шетња кроз свемир
John Hopkins University) са Марком Субаром из Планетаријума Адлер (Adler Planetarium). Посебан значај овог рада је у томе што су коришћени прави подаци о изгледу и положају галаксија, и то њих близу 400 хиљада, који су прикупљени у оквиру 7. издања Слоуновог дигиталног прегледа неба (Sloan Digital Sky Survey Data Release 7 – SDSS DR7).
SDSS је покренут 2000. године као један од најамбициознијих снимања неба у историји астрономије. Током осам година рада (SDSS-I од 2000-2005., SDSS-II од 2005-2008.) прикупио је колор снимке више од четвртине небеског свода, чиме је креирана тродимензионална дигитална мапа са више од 930.000 галаксија и више од 120.000 квазара. SDSS осмтрања настављена су у јулу 2008., да би у јануару 2011. и у августу 2012. објављени редом 8. и 9. издање SDSS-a.
Девето издање је посебно важно због тога што садржи и прве јавно досзупне резултате спетктроскопије обављене Барјонским осцилоскопом (Baryon Oscillation Spectroscopic Survey – BOSS). Његов задатак је да мапира барјонске акустичне осцилације са до сада невиђеном прецизношћу како би се побољшала процена убрзања ширења Универзума. Предвиђено је да BOSS осматрање траје током пет година, од 2009. до 2014. а обухватиће анализу црвеног помака код 1,5 милиона галаксија.
Што се тиче анимације, иако садржи „само“ 400 хиљада галаксија, представља запањујућ поглед на структуру Универзума, а простире се до отприлике 1,3 милијарди светлосних година од Земље. Ако сте имали проблем да у глави дочарате космичке раздаљине и богатство које се крије у свемирским пространствима укључите овај видео на највећу резолуцију и завалите се у столицу. Могуће је да ће вам се завртети у глави.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=rOjrImaPh80#!
Б. Живојиновић]]>