Рудници у свемиру – нови индустријски хит
Најзанимљивија локација за нове руднике је астероидни појас између орбита Земље и Марса. Углавном у циљу процене ризика од судара са њима астрономи су у претходне три деценије открили и око 9 хиљада астероида који се крећу близу наше планете. А да би се доспело до њих 1.700 потребно је енергије колико да се стигне и до Месеца. То звучи довољно добро да се појаве и први свемирски рудари заинтересовани за експлоатацију астероида. У размаку од само годину дана појавиле су се две компаније које планирају улазак у овај потенцијално високопрофитабилан бизнис, који са друге стране захтева подједнако велика иницијална улагања. Прошле године своје планове представила је компанија Planetary Resources, док се овог јануара јавности представила и компанија Deep Space Industries.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=pIY_fmvFDhM
И тако изгледа да астероиди ускоро неће служити само да би их избегавали већ и за вађење драгоцених ресурса, у почетку за нове свемирске мисије, а касније, ко зна, можда и за испоруку назад на Земљу. Оно што је најважније јесте да рударење по астероидима представља за нашу планету најбоље решење када је реч о екологији и заштити животне средине. При томе се процењује да велики број астероида у себи носи богате наслаге метала као што је гвожђе, злато, платина, али и залеђене воде. Све то је неопходно за ширење наше цивилизације у космос, али и за развој укупне земаљске економије.
На конференцији за медије уприличеној 22. јануара компанија Deep Space Industries је најавила лансирање малих проспектор мисија на астероиде већ за 2015 годину. Крајњи циљ је да се космичких ресурси који сада бесциљно плутају наоколо претворе у ракетно гориво, соларне панеле и носаче за свемирске летелице и то одмах на лицу места, у свемиру. Тиме што би гориво и материјал за конструисање долазио из свемирских извора, уместо да се подиже са површине планете, трошкови свемирског истраживања и даљег развоја драстично би били смањени.
Аутоматизоване летелице-проспектори (трагачи за златом) који би били лансирани 2015. припремили би терен за наредну мисију, планирану за 2016. која би на Земљу донела и прве узорке материјала са астероида. Планирано је да ти узорци буду тежине између 30 и 70 килограма, што би представљало замашну количину и извор велике радости за истраживаче. Тако би се уједно добио тест материјал за испитивање техника рударења, рафинисања и производње у свемиру.
Челни човек компаније Рик Тумлисон (Rick Tumlinson) навео је да крајњи циљ Deep Space Industries представља логичан следећи корак након истраживачких пројеката финансираних од стране државе. При томе је повукао паралелу између NASA-иног програма летова са људском посадом и експедиције Луиса и Кларка (Lewis and Clark Expedition) до пацифичке обале САД коју је финансирао тадашњи председник Томас Џеферсон (Thomas Jefferson) и након које је уследио талас насељеника. „Ми смо насељеници и трговци на путу ка следећој граници,“ закључио је Тумлисон.
Међу различитим елементима који би могли да се нађу на астероидима један од најважнијих, посебно у раној фази пројекта, јесте вода. Званичници у обе компаније, Deep Space Industries и Planetary Resources, се слажу да ту лежи новац који би брзо могао да се поврати јер од те воде би могло да се прави ракетно гориво. Као прво тржиште уочени су комуникациони сателити који без горива остану много пре него што им откаже опрема. Иако би они у теорији могли да се допуњују, слање горива са Земље је претерано скупо, па се ови сателити, када уђу у резерву, шаљу на такозване гробљанске орбите како не би изазвали неки судар. Међутим, гориво које би било произведено од воде са астероида могло би да продужи операциони век ових сателита и да уједно смањи гомилање свемирског ђубрета у орбити. При томе се процењује да сваки додатни месец рада вреди 5 до 8 милиона долара оператерима комуникационих сателита.
Интересовање које су показале ове две компаније везано за свемирско рударство поново је покренуло причу о потреби да се креира законски оквир који дефинише својинска права у свемиру. Према Споразуму о спољном свемиру (Outer Space Treaty) из 1967. државе могу да полажу право на неко небеско тело укључујући и астероид. Ту се међутим уопште не помиње могућност да индивидуалци заузму неки свемирски камен.
Специјалиста за свемирско право и професор на Линколн универзитета у Небраски (University of Nebraska-Lincoln), Франс вон дер Данк (Frans von der Dunk) истакао је у разговору за The Christian Science Monitor да је ту празнину требало да попуни Споразум о Месецу (Moon Treaty) из 1979. Њиме је међутим забрањено да индивидуалци и корпорације полажу право власништва над небеским објектима, већ је то право остављено само међународним и владиним организацијама. Што се тиче ископавања руде са астероида ни једним законом то тренутно није покривено и суштински ништа не спречава компаније да спусте своје летелице где год им падне на памет.
Постоји консензус да је сада право време да се тиме позабавимо пре него што настане права „златна грозница“ рударења по свемиру. Јер само је питање времена када ће се појавити још нека компанија са сличним плановима, а ако се неколико њих упути у свемир без дефинисаних законских оквира у којима би радили могао би да уследи још један Дивљи запад.
Бојан Живојиновић]]>